Svakako najmoćniji čovek u Srbiji posle vladara koji su se smenjivali tokom prve polovine 19. veka bio je Toma Vučić Perišić. Rođen je 1788. godine, a pred Prvi srpski ustanak kratko vreme pohađao je školu. Nikad nije naučio da piše, samo je znao da čita štampana slova, i kao državnik bio je pretplaćen na razne listove, ali je u javnosti krio da zna da čita „da mu ne bi škodilo kod naroda“.Posle 1804. godine prošao je vojnu obuku i postao član Karađorđeve garde, a nakon sloma Prvoga srpskog ustanka ostao je u Srbiji, pa je 1814. stupio u službu Miloša Obrenovića, čime započinje njegov politički uspon. Narednih 13 godina čvrstom rukom je upravljao Gružom i surovo gušio bune koje su nicale protiv Miloševe samovolje.Milošev čovek Svoj položaj koristio je za bogaćenje, tvrdeći da trguje u Miloševo ime, zbog čega ga je knjaz kažnjavao. Kad je 1837. godine konačno pao u Miloševu nemilost, prešao je na stranu opozicije, koja je tražila da se kneževa vlast ograniči Ustavom.Pola godine pošto mu je vlast ograničena, Miloš Obrenović se 1. juna 1839. godine odrekao kneževskog dostojanstva, a dva dana potom napustio je Srbiju. Na prestolu ga je formalno nasledio njegov teško bolesni sin Milan, za kog jedan izveštaj kaže da je“malo utekao od idiota“, ali je stvarnu vlast vršilo namesništvo koje su činili Jevrem Obrenović, Toma Vučić i Avram Petronijević. Knez Milan umro je posle nepune četiri nedelje, i sada je bio red na Miloševog mlađeg sina Mihaila da vlada.U Srbiji su tada jačale pristalice povratka Karađorđevića na presto, a mržnja koju su narod i neki velikaši osećali prema Milošu prenela se i na mladog kneza. S druge strane, i Mihailo je, mlad i ćudljiv, izazivao netrpeljivost. Do sukoba je došlo kad mu je sultan Vučiča i Petronijevića imenovao za tutore. Pristalice Obrenovića, uz podršku vladara, tad su izazvali nemire kako bi „mladog kneza spasli iz tutorskih kandži“, pa su Vučić, Petronijevič i dosta njihovih pristalica morali da napuste svoje položaje, a zatim i da beže iz Srbije u Tursku. Vratili su se 31. avgusta 1842. godine preko Smedereva, zahvaljujući zalaganju sultana, i odmah podigli bunu.Istog dana knez Mihailo Vučića je proglasio odmetnikom i ucenio njegovu glavu na veliku sumu novca. U Smederevo je poslao četu vojske, ali su oni usput saznali da je buna mnogo veća nego što se mislili, pa su se oko ponoći vratili u Beograd.Mihailo, njegov stric Jevrem i majka Ljubica tad su odlučili da svi zajedno, na čelu beogradskog garnizona od 500 vojnika, odmah, u zoru 1. septembra pođu u Kragujevac, gde se nalazila artiljerija. Napredovali su sporo, jer su sačekivali da im s raznih strana pristupi pojačanje i zato što su usput kažnjavali Vučićeve pristalice. Njihove odsečene glave po kneževom naređenju isticane su na motkama duž puta.Sukob s MihailomSvestan da će pobediti onaj ko preuzme topove, Vučić je požurio iz Smedereva. U Kragujevac je stigao 3. septembra i vojska mu je odmah predala artiljeriju i municiju. Tada je uz sebe imao 5.000 naoružanih ljudi. Dan kasnije stigao je i Mihailo sa 15.000 vojnika.Do okršaja je došlo na Metinom brdu. Prve ispaljene granate, iako preko glava vojnika, unele su paniku u Mihailove redove, pa je on morao da se povuče. S prikupljenim ostacima vojske Mihailo je i 5. i 6. septembra pokušao da se suprotstavi Vučiću, ali je oba puta artiljerija imala odlučujuću ulogu.Uveče 6. septembra knez Mihailo prešao je u Zemun, a Vučić je 7. septembra formirao privremenu vladu, koja je 14. septembra 1842. godine na presto dovela Karađorđevog sina Aleksandra.
SUROVA KAZNAKad se Miloš Obrenović 1859. vratio na vlast, Vučić se zatvorio u svoju kuću blizu Kalemegdana, gde je imao toliko oružja i municije da se Miloš bojao tuda da prođe. Knez je ipak uspeo da ga na prevaru izvuče iz kuće i onda ga zatvori. Umro je u leto 1859. godine, po svemu sudeći - otrovan.Sahranjen je na groblju na Tašmajdanu, bez odela, samo u gaćama i košulji.
DOGODILO SE 1842.U SAD počinje da se koristi anestezija pri vađenju zuba i hirurškoj intervenciji***U Engleskoj patentiran parni čekić***U Češkoj počinje proizvodnja piva „pilsner“***Engleska kraljica Viktorija je prvi monarh koji putuje vozom
