"Ovakvi problemi, osim što su u više slučajeva za posledicu imali ozbiljne povrede prava javnosti da zna, imali su i druge nepoželjne posledice, pre svega po ugled u antikorupcijskom kontekstu, što je potvrdila i lošija ocena zemlje na Globalnom indeksu percepcije korupcije", ocenio je Šabić.
Kako je navedeno u izveštaju, nakon MUP protiv kog je podneto 254 žalbe, slede Ministarstvo poljoprivede sa 111, Ministarstvo finansija sa 109, Ministarstvo odbrane sa 102 i Ministarstvo pravde sa 81. Medjutim, ako se broj žalbi uporedi sa brojem zahteva za pristup informacijama, onda je situacija bitno drugačija.
Najlošiji odnos, odnosno najviše problema sa pravom javnosti da zna, ima Ministarstvo pravde - 81 žalba na 234 zahteva, dok je MUP postupao po više od 3.000 zahteva, Ministarstvo finansija sa 778 i Ministarstvo odbrane sa 486.
U izveštaju je navedeno i da je nezavisno od visokog procenta uspešnih intervencija poverenika (oko 95 odsto), zabrinjavajući visok broj žalbi koje je poverenik primio.
"Ilustracije radi, tokom 2015. u SAD je po njihovom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, protiv njihove savezne administracije, zaštita prava tražena u 498 slučajeva, a u Srbiji je povereniku, samo protiv republičke administracije podneta 1.841 žalba", dodao je Šabić.
U prethodnoj godini, poverenik je imao 9.012 predmeta, što je za oko tri odsto više u poređenju sa 2014. ili za oko 17,5 odsto više nego u 2013. godini.
"Taj trend je dobar kao potvrda rasta poverenja gradjana u instituciju poverenika, ali i istovremeno izvesno predstavlja i potvrdu velikog broja problema u ostvarivanju prava", ocenio je poverenik.
Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u 2015. godini dostavljen je Skupštini Srbije, predsedniku Republike, zaštitniku građana i Vladi, piše na saopštenju.
