On ističe da je važno da Beograd i Priština potpuno normalizuju odnose i da izbori neće uticati na reforme.Očekujete li da će rezultat potpisivanja sporazuma EU i Turske biti manji priliv izbeglica?- Briselski sporazum je dao neophodan okvir, sada je ključ njegova primena. Ali čak i to neće biti dovoljno bez efektivne zajedničke evropske strategije upravljanja migracijom ne samo u hitnim slučajevima nego dugoročno. Pokušaj zaustavljanja ovog procesa ili pojedinačnih ruta neće na duže staze rešiti ovo pitanje. Problem će se iznova vraćati. Potrebni su nam sveobuhvatni pristup i podela tereta među državama članicama EU.Srbija očekuje otvaranje poglavlja 23 i 24 do kraja juna. Mislite li da su nam očekivanja realna?- Evropska komisija je preporučila otvaranje tih poglavlja i Italija pruža snažnu podršku da se to i desi do juna. Ne samo da je rok realan nego je i prava stvar da se to učini tad kako bi se proces pregovora nastavio. Napredak koji je Srbija prethodnih meseci napravila akcionim planovima za poglavlja 23 i 24 zaslužuje priznanje. A otvaranje ovih poglavlja služilo bi i kao podstrek da nastavite sa implementacijom reformi.Koji su ključni problemi i prepreke Srbije na putu ka EU?- Reforme se i sprovode zbog građana Srbije, koji će na kraju ovog procesa od njih imati koristi. Evropa nije svetlo na kraju tunela. To je baterijska lampa koju Srbija može koristiti ne bi li efikasno i brzo prešla put razvoja, rasta i reformi. Ovo bi trebalo da motiviše srpsku vlada da ostane snažno posvećena procesu evrointegracija u ključnim pitanjima, kao što su vladavina prava, obrazovanje, zaštita životne sredine. Za Beograd je važno da nastavi da forsira politiku regionalne saradnje, počevši od cilja potpune normalizacije odnosa s Prištinom. Cenim napore koji su uloženi u oblasti ekonomije i razmene, koji su važan deo normalizacije odnosa. Italija posebno podržava inicijative kao što je saradnja privrednih komora Srbije i Kosova.Predstavnici Hrvatske najavili su mogućnost blokade otvaranja poglavlja Srbiji. Mislite li da će Hrvatska, kao članica EU, to uraditi?- Hrvatska je potegla razna pitanja, kao što su zaštita manjinskih prava i nadležnost u vezi s ratnim zločinima. Mi podstičemo nastavak dijaloga Beograda i Zagreba kako bi bilateralna pitanja bila rešena u duhu obostrane saradnje i dijaloga. Ali ovo pitanje ne mora da bude prepreka nastavku pregovora o evrointegracijama Srbije, čiji je napredak jako važan za stabilnost regiona i njegovu evropsku integraciju.Smatrate li da će izborna kampanja usporiti proces reformi?- Sve političke partije zastupljene u parlamentu, kako iz vlasti, tako i iz opozicije, iskazale su nedvosmislenu podršku putu Srbije ka EU. Zato ne vidim zašto bi iko želeo da uspori taj proces. Nadam se da će izbori poslužiti kao dalji podstrek budućoj vladi da nastavi s najvišim stepenom posvećenosti reformama i evrointegracijama. To je u interesu Srbije.Kako EU može da se bori protiv terorizma?- Pravo pitanje je kako se međunarodna zajednica kao celina može boriti protiv terorizma, imajući u vidu da je to globalna, kako bezbednosna, tako i kulturna pretnja. Moramo da se borimo na oba nivoa.
O odnosima dve zemljeIMPRESIVNA SARADNJAKako vidite odnos Italije i Srbije u prethodnoj godini u odnosu na raniji period?- Imali smo impresivnu seriju sastanaka koji su rezultirali zvaničnom posetom našeg predsednika Serđa Matarele (prvom posetom italijanskog predsednika Srbiji ikada), kao i posetama predsednika Senata Pjetra Grasa i ministra spoljnih poslova Paola Đentilonija.
Novo tržišteIZVOZ U RUSIJU DOBRA VEST I ZA SRBIJU I ZA „FIJAT“Rusija je odobrila uvoz „Fijatovih“ automobila, a odluka Kazahstana još se čeka. Kako tumačite ovaj potez ruskih vlasti?- To će biti dobra vest i za vašu ekonomiju i za „Fijat“, koji je dosad najveći učesnik u srpskom bruto društvenom proizvodu kao najveći izvoznik, istorijski brend italijanskog kvaliteta koji se uspešno takmiči i pobeđuje na svetskom tržištu.
