RESAVICA - Sete ih se političari i novinari samo za Praznik rada 1. maj i njihov rudarski praznik - 6. avgust. Ostalim danima za njih važi ona „daleko od očiju - daleko od srca“.A da su daleko od očiju - jesu. Duboko pod zemljom, u prašini kroz koju se svetlo lampi jedva probija... Dole, u prostorima kao iz ružnih snova, ne pozdravlja se s „dobar dan!“, već sa „srećno!“. Tamo dnevna svetlost nikad neće dopreti, a sreća je i te kako potrebna.U „Rembasu“ nedostaje sto jamskih radnika, a s druge strane, podneto je više stotina molbi za prijem... Između Ćuprije i Despotovca nigde ništa ne radi, jedino rudnici uglja.Zoran Ristić (42), nekvalifikovani radnik, do pre šest godina radio je sve i svašta. Onda se zaposlio u „Rembasu“.- Zbog sigurnosti - nadvikuje se s pneumatskom bušilicom.
„Rembas“ objedinjuje četiri rudnika: Vodnu, Resavicu, Senjski rudnik i novi, takozvani Četvrti blok. Od 1.170 zaposlenih, oko 700 njih radi pod zemljom. Dole, u jamama, na samom iskopu, rade kopači, njihovi pomoćnici, palioci mina i nekvalifikovani radnici... I električari i bravari koji održavaju sisteme. I još vođe smena, poslovođe, nadzornici... Ovi prvi imaju beneficirani radni staž - dodatnih šest meseci na godinu, ostali u jami tri ili četiri meseca. Plaćeni su na normu, nekvalifikovani radnik može da zaradi 40 do 45.000, a KV kopač do 70 ili 80.000 dinara.- Nije malo, a nije ni mnogo. Da se preživi - kaže Radenko Urošević (44), KV kopač.Pokraj njega Saša Paunović, pomoćnik, i palilac mina Goran Ibrahimović. Svaki od njih u rudniku je već sastavio 15 do 20 godina.
Ugalj je pod zemljom opasan. Prati ga često metan, gas koji može da eksplodira i od iskre nastale kad kramp udari u kamen. Ugljena prašina gori kao barut. Svodovi svakog rudnika nesigurni su a zemlja iznad teška... Pravilo je da u jamu nikad u isto vreme ne silaze dva brata ili otac i sin.Jedna smena, za osam sati, iskopa 100 tona. Više zbog nemaštine, a malo i zbog nezgodnog rasporeda naslaga uglja, u Senjskom rudniku kopa se tehnikom primenjivanom još pre vek i po. Glavni inženjer Milosav Buha provlačio nas je kroz potkope i hodnike.- Ovi čelični podupirači traju tri-četiri godine, a onda ih pritisak zemlje savije... Ovuda struji vazduh za provetravanje... Nemojte da pišete da rudari čuvaju pacove jer im oni ukazuju na opasnost - neumorno objašnjava.
A pacovi trče pred nama. Ne boje se ljudi. U rudniku se radi po dva dana u istoj smeni, prvoj, drugoj ili trećoj, pa su dva dana slobodna. Na kraju smene rudari odlaze pod tuševe. Iz ormana uzimaju svoje stvari, a radnu odeću i čizme lancima podižu visoko pod krov, da se tu vetri i suši od znoja. Ta se sala zove „crna garderoba“. „Bela“ ne postoji. Samo je dan, kad se izađe iz jame, zaslepljujuće beo.
Štrajk upozorenjaPRETI IM STEČAJKrajem marta ove godine rudari u „Rembasu“ obustavili su rad na nekoliko dana zbog neisplaćenih naknada za smenski rad. Ukupan iznos dugovanja koja je „Rembas“ imao prema radnicima iznosio je 1,2 milijarde dinara s kamatama i sudskim taksama. Štrajk je prekinut nakon što je postignut dogovor da „Rembas“ i država do avgusta isplate po 200 miliona dinara. Država još nije našla ni rešenje za to šta će se desiti s „Rembasom“ nakon 31. maja, kad se skida zaštita računa, zbog čega ova firma može da ode u stečaj.
ČinjeniceRADI BEZ PRESTANKA OD 1853. GODINE- Senjski rudnik u sklopu „Rembasa“ najstariji je rudnik mrkog uglja u Srbiji, bez prestanka radi od 1853.- Lift je uveliko radio kad su 1. maja 1886. godine stotine hiljada radnika grada Čikaga izašli na demonstracije i utemeljili Praznik rada- U jamu rudari silaze parnim liftom proizvedenim 1872. godine.- Zupci na velikom bubnju su od drveta, o njima i čeličnom užetu vise rudari...
