Odmah nakon presude Šešelju Antoneti je napustio Haški tribunal, ali kaže da u tome nema ničeg ishitrenog i neobičnog i da je to odavno bilo planirano.
“Napustio sam Haški tribunal po isteku mog mandata stalnog sudije u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u saglasnosti s rezolucijom 2256 SB UN. Međutim, kao doajen među sudijama Međunarodnog pravosudnog mehanizma, nastaviću da radim za međunarodnu pravdu”, navodi on.Kako kaže, ne želi da komentariše izjave “ovih ili onih” o oslobađajućoj presudi Šešelju, ali navodi da “niko ne može da tvrdi da je izvojevao pobedu protiv pravosuđa i njegovih odluka i presuda”.
Naime, Vojislav Šešelj je nakon oslobađajuće presude izjavio da je pobedio Haški tribunal".
Na pitanje da li Šešelj ima prava na nadoknadu zato što je u pritvoru proveo više od deset godina, Antoneti navodi da prema njegovom mišljenju osoba koja je proglašena nevinom ima pravo na nadoknadu štete. Osim toga, kaže da nikada nije stekao utisak da je deo političkog suda i da je “potpuno nezavisan sudija”.
Antoneti na pitanje može li Šešelj sada teoretski da postane advokat odbrane nekih haških optuženika, poput Radovana Karadžića, ističe da bi neko postao advokat pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, odnosno advokat Međunarodnog pravosudnog mehanizma, treba da ispuni kriterijume.
“Pitanjima advokata bavi se Sekretarijat tribunala. Imam osećaj da se ovo pravosuđe nalazi u stalnom sukobu interesa. Na primer, advokati postaju članovi Tribunala kao pravnici koji rade sa sudijama. I suprotno: pravnici koji su radili sa sudijama postaju advokati optuženih. Konačno, advokati optuženih su postali sudije”, kaže on.
Prema njegovim rečima, tu se postavlja pitanje mogu li sudije na kraju postati i advokati optuženih.
“Nije neuobičajeno videti da bračni drug radi, na primer, u kancelariji tužioca, dok drugi član porodice radi sa sudijama... Nešto slično ne postoji u zemljama sa striktnim propisima, kao što je moja, gdje advokat može da postane sudija u sudu tek za nekoliko godina”, ističe Antoneti za “Novosti”.
Govoreći o tome da li je zadovoljan dosadašnjim radom Haškog tribunala, kaže da je to pitanje za njega naročito zanimljivo.
“Savet bezbednosti UN je zatražio procjenu radnih metoda Međunarodnog krivičnog suda i Međunarodnog pravosudnog mehanizma. U tom smislu sam formulisao nekoliko predloga, da bi se međunarodno pravosuđe učinilo efikasnijim, s ciljem da se skrati dužina procesa uz istovremeno očuvanje prava odbrane”, ističe on.
Predložio je da Savet bezbednosti usvoji pravilo procedure prema kome bi predsjednik sudskog veća bio stavljen u središte krivičnog postupka.
“Takođe sam, između ostalog, predložio i da predsjednika Međunarodnog pravosudnog mehanizma bira Generalna skupština UN, a ne da ga imenuje generalni sekretar UN. Prema mojim saznanjima, telo koje trenutno vrši procenu trebalo bi da svoje preporuke podnese Savetu bezbednosti početkom juna”, navodi Antoneti.
( Slobodna Bosna/Večernje Novosti)
