BEOGRAD - Koštunica ih spojio!Tajkuni Milan Beko i Miroslav Mišković dogovorili su se u avgustu 2005, na inicijativu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, da preuzmu „C market“, najveći trgovinski lanac u Srbiji, piše u depeši američke ambasade u Beogradu koju je napisala Dženifer Braš!Zakulisne radnjeBeko i Mišković dogovorili su se da iz igre za kupovinu „C marketa“ izbace druge ponuđače zakulisnim radnjama, zvaničnom odlukom Komisije za hartije od vrednosti i zastrašivanjem. Kao jedini ponuđači, Beko i Mišković su preuzeli „C market“ plativši ga mnogo manje od tržišne vrednosti, zaradivši kasnije najmanje 150 miliona evra. Svedočenje Milana Beka u „slučaju stečajna mafija“, piše Vikiliks, bacilo je svetlo na zakulisne radnje u preuzimanju „C marketa“.Koštuničina idejaKako piše Braš, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać potvrdila je u razgovoru sa službenikom ambasade da su se Beko i Mišković 19. avgusta 2005. sastali s direktorom „C marketa“ Slobodanom Radulovićem i Dankom Đunićem, a na inicijativu premijera Vojislava Koštunice. Njih četvorica potpisali su Memorandum o razumevanju, koji je odredio korake koji će dovesti do preuzimanja većine akcija „C marketa“. Ovo je urađeno kupovinom akcija koje su deljene besplatno radnicima firme (ovo je činilo oko 75 odsto akcija), kupovinom akcija koje su bile u vlasništvu države i dokapitalizacijom. Dogovor je bio da preuzimanje dovede do vlasničkog odnosa 60:40 između Beka i Miškovića.Treći potpisnik Memoranduma, Slobodan Radulović, takođe je učestvovao u kupovini, ali je, prema pismu koje je poslao Savetu za borbu protiv korupcije, mesec dana pre potpisivanja pozvan na razgovor s ministrom unutrašnjih poslova Draganom Jočićem i upozoren da „C market“ „mora biti prodat domaćoj kompaniji“.ZastrašivanjeRaduloviću je zaprećeno da će informacije o njegovoj porodici biti objavljene u novinama ukoliko ne bude sarađivao. Novinari su posle ovog spekulisali da se Radulović dogovorio da napusti zemlju, a da mu se ne sudi za vođenje „C marketa“ ili gubitak od 20 miliona evra, koji je napravio muljavinom s firmom svoje ćerke, inače snabdevačem „C marketa“.Oterali stranceMemorandum je iskorišćen kako bi se oterali drugi zainteresovani kupci „C marketa“ - slovenački „Merkator“ i britanski investicioni fond Ašmor. „Merkator“ je odustao od kupovine posle nekoliko sastanaka svog predstavnika Zorana Jankovića, budućeg gradonačelnika Ljubljane, i Milana Beka. Kompanija Beka i Miškovića je u decembru 2005, kupila 75 odsto akcija „C marketa“ za oko 53 miliona dolara, što je četiri puta manje od tržišne vrednosti, prema proceni ekonomista iz Saveta za borbu protiv korupcije.
Motiv finansiranje stranakaPrema Bekovom svedočenju, glavni motiv Koštunice da se „C market“ ovako proda bio je da se ne ponovi skandal nastao kad su međunarodne firme izbačene iz igre u privatizaciji „Knjaza Miloša“, u korist lokalnih kupaca. Sporazum je omogućio veliki profit za tajkune koji finansiraju većinu velikih političkih partija u Srbiji.Radulović u svom pismu tvrdi da su Beko i Mišković u ovom poslu direktno zaradili oko 210 miliona dolara, a indirektno čak 420 miliona.
