Oni ističu da je Srbija potpisnica međunarodnih konvencija o zabrani smrtne kazne, da ne postoji dokaz da bi to sprečilo nasilje, te da bi alternativa mogla da bude doživotna robija.
Profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić kaže da je potpisivanje peticije za uvođenje smrtne kazne počiniocima najtežih krivičnih dela, posebno kada su u pitanju deca, ljudska reakcija, ali da je tako nešto nemoguće iz formalno pravnih razloga.
Kako kaže, u vreme kada je ona postojala u Srbiji bilo je teških krivičnih dela, dok i u zemljama koje danas imaju takvu kaznu postoje teška krivična dela počinjena prema deci.
"Počinioci nikada ne razmišljaju o kazni koja bi trebala da usledi, već se plaše mogućnosti da budu otkriveni i da delo bude dokazano", rekao je Škulić i dodao da bi alternativa smrtnoj kazni bila kazna doživotnog zatvora, da je postojala inicijativa da se ona uvede, ali da se od toga odustalo.
Škulić smatra da je doživotna kazna zatvora adekvatnija za neke vrste krivičnih dela od postojeće koja predviđa maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina, te da ona najviše liči na nešto što je nekada bila smrtna kazna.
"Lično mislim da je ona u osnovi i humanija za počinioca krivičnog dela, jer onome ko provede decenije u zatvoru vrlo često je život teži i komplikovaniji na slobodi, ako su u poznoj starosi, bolesni. Njima je adekvatnija doživotna kazna nego kazna od 40 godina", kaže Škulić.
On smatra da je država od toga odustala iz straha da ne deluje preterano represivno iako, kako kaže, takve kazne imaju Francuska, Nemačka, Austrija, te da on ne vidi problem zašto ne bi i Srbija.
