"Sa brojem žrtava koje imamo svake godine na putevima, bez obzira to imamo trend pada, nećemo sigurno kao država dozvoliti da to bude individualna odluka vozača, učesnika u saobraćaju, da li će sesti u alkoholisanom stanju za volan, ili ne", rekao je Stojanović.
On je istakao da je očigledno da se kao društvo još nalazimo u takvom stadijumu razvoja i trendovi ponašanja mladih ljudi su takvi da se mora pribeći i nekim tehničkim ograničenjima koja postoje u nekim evropskim zemljama, poput "alkoloka".
Stojanović tvrdi da se govori isključivo o efektima bezbednosti saobraćaja, te da će edukacija dece najmlađih uzrasta, sa kojom se kroz akcioni plan krenulo, davati efekte tek kroz nekoliko godina.
"Deca će sazrevati sa svešću o nužnosti pristojnog saobraćajnog ponašanja. Do tog perioda, mi moramo da pribegavamo i ovakvim razmišljanjima, koja će zaista onemogućiti korišćenje vozila kada se vozač nalazi u stanju nebezbednom po ostale učesnike u saobraćaju", rekao je Stojanović.
Prema njegovim rečima, na osnovu studije izvodljivosti, dobiće se parametri, a razmišlja se o spektru vozila na koje treba to ugraditi, ali kaže i da je teško izdvojiti grupu vozila koja bi imala obavezu da taj uređaj imaju ugrađen.
"Radi se o uređaju koji košta i svaka tehnološka inovacija od strane korisnika vozila doživljava se kao namet i dodatno opterećenje na kućni budet", rekao je Stojanović, ali ponavlja da se tu radi isključivo o efektima bezbednosti saobraćaja.
On je naveo primer tragičnog udesa od 6. avgusta, kada je oko četiri sata ujutru, kod Ivanjice, mladić od 21 godine izgubio život i naglasio da su u toj nezgodi generisani svi definisani problemi - prisustvo više lica u vozilu, četiri ujutro, neprilagođena brzina.
"To je jedan od razloga zašto smo insistirali da se ograniči upravljanje motornim vozilom u periodu ne od 00-06 sati, kao što je već, nego 23-06 sati. Nužno je da izmene zakona o bezbednosti saobraćaja što pre uđu u skupštinsku proceduru", rekao je pomoćnik ministra.
Kada se pogleda statistika od 2013. godine, kaže Stojanović, postoji trend opadanja smrtno stradalih uzrasta 18-35 godina i naglašava da je upravo to ciljna grupa za koju se inače smatra da je najrizičnija i koja najviše smrtno strada.
"Ono što je zabrinjavajuće i to nije uvaženo kao preporuka radne grupe, jeste nulta tolerancija na alkohol, pogotovo ako imamo statističke pokazatelje da alkohol predstavlja za četvrtinu veći razlog smrtnih ishoda u saobraćajnim nezgodama, onda je zaista taj naš predlog bio opravdan i mi ćemo se kao Ministarstvo i dalje zalagati za nultu toleranciju alkohola", smatra Stojanović.
Dodaje da je očigledno da kod mladih ljudi ne postoji svest o štetnosti alkohola i o povezanosti alkohola i saobraćajnih nezgoda.
Iz tih razloga, podvlači Stojanović, još je u novembru 2014. kada je bila teška saobraćajna nezgoda na Adi Huji, u kojoj je smrtno stradalo troje mladih, obrazovana radna grupa za brigu o mladim vozačima, na inicijativu potpredsednice Vlade prof. dr Zorane Mihajlović, sa željom da se definišu problemi i da se predlože rešenja za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja.
"Rezultat rada te radne grupe bio je predlog koje je naše Ministarstvo uputilo MUP-u. Dobar deo tih predloga je usvojen i zaista smo očekivali da će u periodu od proteklih godinu i po dana, od kada je formirana Radna grupa za bezbednost saobraćaja, taj zakon ući u proceduru. Očekujemo da će obećanje ministra unutrašnjih poslova biti sprovedeno u delo nakon konstituisanja nove vlade", kae Stojanović.
On smatra da je to jako bitan zakon i da te izmene uvode neke novine u propise o bezbednosti saobraćaja, sa kojima se nada da će se uspeti u nameri da se trend nezgoda suzbije.
