Živela je početkom IV veka u Nikomidiji, drevnom gradu na obali Mramornog mora u Maloj Aziji. Natalija je odrastala u hrišćanskoj porodici. Udala se za bogatog i plemenitog mladića po imenu Adrijan. Bila je tajno hrišćanin, i njen muž - paganin.
Adrijan, kao carski činovnik prinosio je žrtve u paganskom hramu grčkim i rimskim bogovima. U to vreme rimski car Galerije započeo je progon hrišćana. U Nikomidiji su 23 hrišćana odmah uhapšeni i podvrgnuti najstrašnijim mukama.
Adrijan je bio svedok stradanja i divno se trpljenju hrišćana. Pod uticajem tih iskustava, počeo je da s njima razgovara o Bogu. Tokom razgovora sa mučenicima, shvatio je božansku istinu, i ispovedio veru u Hrista i želju da za Njega umre.
Mučitelji su Adrijana okovali u lance i bacili u tamnicu sa ostalim hrišćanima. Kada je čula ovo, njegova mlada supruga, Natalija, koja je već dugo tajno bila hrišćanka, odmah ga je posetila u zatvoru, i dala mu podršku da izdrži muke, kao i ostalim zatočenim hrišćanima.
Nakon što su Adrijan i ostali hrišćani umrli pod mukama, Natalija je njihove mošti prenela u Carigrad, i tamo ih sahranila. Posle nekoliko dana javio joj se Adrijan u snu i pozvao je da „i ona primi Božji venac slave“. Ubrzo potom i ona je umrla.
Pravoslavna crkva proslavlja mučenicu Nataliju, zajedno sa njenim suprugom Adrijanom i 23 mučenika 26. avgusta po starom Julijanskom kalendaru odnosno 8. septembra po novom kalendaru.
(EPK/Wikipedia)
