Doživotna zabrana rada je u 2015. godini primenjena kod jednog lekara, dok je u istoj godini sudovima časti podneto više od 50 pritužbi. U Lekarskoj komori kažu da je za utvrđivanje lekarske greške neophodno ispitati sve činjenice za koje je potrebno određeno vreme.
“Sud časti prvo uzima izveštaje o vanrednom unutrašnjem nadzoru, vanrednom spoljnom nadzoru, dokumentaciju, izjave, angažuje stručne veštake i nakon toga samostalno dnosi odluku da li je došlo do povrede profesionalne odgovornosti”, ističe direktor Lekarske komore Milan Dinić,
Malobrojni su slučajevi u kom se sumnja na grešku lekara, a koji imaju sudski epilog. Devojčica Anja Grahovac preminula je 2007. nakon rutinske operacije katarakte a Viši sud u Beogradu punih devet godina ne uspeva da donese presudu.
Slučaj preminule Jelice Radović pored decenijskog suđenja obeležilo je i to što su odlagana brojna ročista, a veštačenje je obavljano i dovođeno u pitanje više puta. Advokati kažu da je lekarska greška u Srbiji teško dokaziva.
“Tako da tu nije težišna uloga ni tužioca ni suda, ni branioca, koliko je prevashodno uloga veštaka, a moram reći da lekari često imaju kolegijalnog nezameranja, princip kolegijalnog nezameranja je vrlo problematičan i u vrlo velikom broju slučajeva determiniše sam ishod postupka”, naglašava advokat Jugoslav Tintor.
On dodaje da u slučaju lekarske greške prava žrtve nisu dovoljno zaštićena kao i da su relativno blage kazne za teško krivično delo protiv zdravlja ljudi.
