Zbog protivljenja rehabilitaciji predsednika srpske vlade u vreme Nemačke okupacije kao protivinik rehabilitovanja, sličan zahtev o kome takođe nije odlučeno podneo je i SUBNOR.
NEDIĆ NIJE UTICAO NA DOGAĐAJE U LOGORU NA BANJICI
Istoričar Dragan Aleksić ispričao je u Višem sudu u Beogradu, da nijedna odluka predsednika okupacione vlade Srbije u Drugom svetskom ratu, Milana Nedića u vezi sa koncentracionim logorom Banjica, ne nosi njegov potpis.U nastavku procesa pravne rehabilitacije Nedića, Aleksić je rekao da je tadašnji predsednik okupacione kvislinške vlade imao saznanja šta se u tom logoru dešava, ali da nije imao nikakvog uticaja na to, kao i da je specijalna policija odgovarala Gestapu, a ne Nediću.
- On ne može da snosi ni političku ni moralnu odgovornost jer su Nemci likvidirali Jevreje širom Evrope, bez uticaja i uloge domaće vlasti - rekao je novinarima Aleksić.
(J. Ivić)
Više javno tužilaštvo u Beogradu je zatražilo spise predmeta na uvid, kao što je to činilo i u postupku za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića, a sudija je najavila da će im biti dostavljeni.Punomoćnik Saveza jevrejskih opština Branislav Čubrilo predložio je sudu da prekine postupak po zahtevu za rehabilitaciju, dok Više tužilaštvo ne izvrši uvid u predmet i ne odluči da li će suprotstaviti zahtevu za rehabilitaciju.Čubrilo je pozivajući se na stav Vrhovnog suda Srbije iz 2006. godine rekao da smatra kako SJO imaju pravo da se zajedno sa tužilaštvom suprotstave rehabilitaciji Nedića.
KAKO JE DOŠLO DO PSOVKE I UVREDA O KOLJAČU
Pre samog početka suđenja, ispred sudnice je došlo do verbalnog sukoba među Nedićevim pristalicama i protivnicima. Advokat Branislav Čubrilo koji je zatražio da se priključi postupku, naveo je pred sudom da mu je muškarac koji se identifikovao kao izveštač iz Pariza rekao da je komunista.
- Poručio mi je da je koljač dece. Opsovao sam jer su me zabolela kolena, a to nije bilo upućeno njemu. Kasnije mi se izvinio - rekao je Čubrilo koji je napustio sudnicu jer još uvek nije prihvaćen kao učesnik u procesu.
(J. Ivić)
Punomoćnik predlagača rehablitacije advokat Zoran Živanović ukazao je da je ovaj postupak prema Zakonu za rehabilitaciju jednostranački, odnosno da ne može da postoji druga ili suprotstavljena strana.Živanović je podsetio da je tokom procesa za rehabilitovanje Mihajlovića Apelacioni sud pravosnažno odlučio da SUBNOR kao i neka druga udruženjima koja su se protivila rehabilitovanju, nemaju pravo učešća u postupku.
Čubrilo je nakon toga ocenio da njegovo prisustvo nije potrebno jer sud još nije doneo odluku o učešću SJO u postupku, pa je napustio sudnicu.Nakon ove polemike, današnjem ročištu ispitan je kao svedok istoričar Dragan Aleksić iz Instituta za noviju istoriju Srbije.Aleksić je najpre govorio o širem kontekstu posledica okupacije u kojima je bila tadašnja Srbija, kao i o nemačkoj eksploataciji prirodnih resusra Srbije.
PEVALE SE I KOMUNISTIČKE PESME ISPRED SUDA
Ispred zgrade u Timočkoj okupilo se tridesetak protivnika rehabilitacije Milana Nedića, koji su nosili transparente i pevali komunističke pesme. Sa druge strane je stajalo deset Nedićevih pristalica koji su kasnije izgazili zastavu SKOJ-a. Nedić je bio predsednik kvislinške srpske vlade u periodu nacističke okupacije. Zemlju je napustio krajem 1945, ali je ubrzo uhapšen u Austriji i savezničke snage su ga izručile Jugoslaviji. Nediću nije suđeno, jer je 4. februara 1946. godine izvršio samoubistvo skokom sa prozora istražnog zatvora.
(J. Ivić)
Što se tiče Milana Nedića, istoričar je posvedočio da je Nedić podneo ostavku i pretio samoubistvom kada je Nemačka zatražila isporuku 100.000 tona žita preko ugovorenog kontigenta, jer hrane već nije bilo dovoljno za sprsko stanovništvo.Ostavka nije usvojena, ali je Nemačka brzo povukla svoj zahtev.Upitan ko je sprovodio genocid nad Jevrejima, Aleksić je naveo da su odluke o ubistvima Jevreja sprovodili isključivo Nemci, dok je srpska specijalna policija učestvovala u hapšenjima Jevreja koji su se skrivali.
Na današnje ročište nisu došli svedoci koji su uredno pozvani novinar Antonije Đurić i direktor Muzeja za genocid Veljko Đurić Mišina.
Pred početak suđenja u hodniku je došlo do incidenta kada je (iz nesporazuma) jedan potencijalni svedok vređao punomoćnika SJO rečima "komunisto, koljaču dece". Takođe tokom ročišta, ispred zgrade suda protivnici rehabilitacije pevali su komunističke pesme i skandirali uvrede Nedićevim nasledincima.
Nedićevi potomci zatražili su od suda da poništi Uredbu Vlade FNRJ kojom je Milan Nedeć proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava, odnosno da ga rehabilituje.Milan Nedić nikada nije bio osuđen, niti je protiv njega podignuta optužnica. Navodno je u pritvoru izvršio samoubistvo, a nikada nije objavljeno gde je sahranjen.Postupak po zahtevu za rehabilitaciju izazvao je negodovanja u javnosti, budući da jedan deo građana smatra da je Nedić zločinac i da sud treba da odbije rehabilitaciju.
(J. Ivić/EPK/Tanjug)
