Prvi deo sume obećane nagrade Simonović je dobio već nakon mesec dana od trenutka nezgode. Međutim, drugu polovinu novca nažalost, kako nam je rekao, dobio je uz pomoć suda.
„Išao sam od vrata do vrata, od gradonačelnika do predsednika Skupštine. Želeo sam da postignemo neki dogovor, da se možda drugi deo eto isplati u ratama. Ja sam svestan toga da je grad u teškoj situaciji i da para nema. Meni je to jasno. Međutim, meni su sva vrata bila zatvorena i ja sam morao te pare da potražim preko suda. I tako je i bilo, a nije trebalo da dođe do toga. Jako mi je žao“, kaže Simonović.
Deo teško dobijenog novca Simonović je donirao Centru za socijalni rad.
„Donirao sam onoliko koliko sam bio u mogućnosti. I uvek ću donirati kada budem imao. Svaki dinar je dobrodošao, jer i ja živim skromno. Gde god i kome god da su novac namenili meni je drago. Bilo gde, samo neka je u prave ruke“, iskren je Simonović.
Podsećanja radi, Simonović je „šveđanku“, sa 50 putnika, kojoj su otkazale kočnice, uspeo da zaustavi tako što je izašao kroz prozor i boreći se sa čeonim vetrom i viseći nad provalijom, uspeo da pređe nekoliko metara, stigne do platforme i ručno zaustavi podivljali voz-vagon, tako što je zavrnuo čeonu slavinu.
Zahvaljujući Zoranu, voz koji je u smrt vozio 50 ljudi, uspeo je da se zaustavi svega dva kilometra od duboke Svrljiške klisure i spreči da voz, ispadne iz šina.
(Zajecaronline)
