Sve navedeno mogu biti takozvani okidači koji nas izbacuju iz okvira racionalnog sistema razmišljanja ili ponašanja, kaže upravnik Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine doc. dr Boris Golubović. Budući da svetske statistike govore da oko dva odsto stanovništva boluje od neke psihičke bolesti, to znači da je nepunih 40.000 Vojvođana obolelo od neke od teških duševnih bolesti, odnosno psihoze, kao što su shizofrenija, bipolarni afektivni poremećaj... Nešto više od 2.000 pacijenata lečeno je na Klinici za psihijatriju tokom prošle godine, dok je hitnih pacijenata bilo nešto više od 4.000.
- Kod nas je praktično najveći problem neizvesnost u hipotetičkoj situaciji ostajanja bez posla, više nego sama nezaposlenost i niska primanja - smatra naš sagovornik. - Ono što je značajno, jesu poremećaji, a ne bolesti, poput paničnih napada, poremećaja spavanja, anksioznog poremećaja... Onoga što ne limitira organizam, ne izbacuje vas iz koloseka da ne možete da funkcionišete uopšte, ali kvari kvalitet života.
Panični poremećaji su nova kategorija, kojih poslednjih dvadesetak godina ima sve više. Prema svetskim statistikama, jedna četvrtina stanovništva bar jednom u životu ima poremećaj koji pripada ovoj grupi paničnih poremećaja. Prema mišljenju dr Golubovića, razlozi tome su ubrzan tempo života koji posledica tehnološke revolucije.
- Psihoze, odnosno teške duševne bolesti, predstavljaju hronična oboljenja. Postoji određena paleta od bolesti koje imaju abortivnu formu, te koja su krajnje blaga i vidljiva, potom malignu formu, što znači da brzo napreduje, a između toga su one koje je lako, teško i srednje regulisati - navodi upravnik Klinike za psihijatriju. - Bolesti imaju i oscilovanje tokom godina i zahtevaju redovno lečenje. Postoji mogućnost lepog zalečenja na duge staze, ali ne kod svih. Ono što je dobro u ovom trenutku je da država i naše zdravstvo raspolažu priličnim kvantumom veoma solidnih i dobrih lekova koje prouzrokuju manje nus-pojava. Dakle, nova generacija lekova ne dira intelektualne sposobnosti i sa njima se pacijent komfornije oseća.
Ipak, osim redovne terapije, veliku ulogu u regulisanju zdravlja i lečenju, imaju članovi porodice.
- Ako imate porodični mir, vi se dobro osećate, a ako imate problem i porodica stane iza vas, vi se osećate neuporedivo bolje i sigurnije - ističe dr Golubović. - Porodica je temelj kvalitetnog psihičkog funkcionisanja. Međutim, naše društvo je još uvek opterećeno stigmatizovanjem pacijenata i predrasudama. Svi smo deklarativno super sa nečim, ali kad imamo psihijatrijski poremećaj u našoj okolini, volimo da se sklonimo. A porodica se trudi da to čuva u diskreciji. Suština je da, gde pacijenti imaju podršku porodice, lečenja su neuporedivo kvalitetnija.
Kad već govorimo o porodici, a nasleđivanje tih bolesti je večito pitanje, naš sagovornik objašnjava da su određena oboljenja češća u porodicama u kojima ona već postoje. Istina je, kaže on, da genetika utiče, ali i odrastanje u određenim uslovima povećava šansu za oboljenjem.
- Ključna stvar su porodica i vaspitanje, ulaganje u decu, razgovor sa njima, naučiti decu da iznose svoje stavove argumentovanjem. Suština je kad od malih nogu ulažemo u decu i razvijamo njihove veštine i adekvatnu komunikaciju - smatra dr Boris Golubović, ističući da je zapažen porast broja dece koja pate od nekih psihičkih poremećaja i disfunkcija. - Mislim da današnji roditelji nisu dovoljno dobri u toj misiji, ali i njih smo preopteretili mnogim obavezama. te se bave paravaspitavanjem.
Alkohol ne rešava probleme
Mnogi u šali umeju da kažu kako, kada se osećaju depresivno ili imaju neki psihički poremećaj, uzmu čašicu rakije i ona sve reši. Iako alkohol, istina, deluje opuštajuće, takav osećaj je samo privremen i svi problemi se vraćaju kada se alkohol metaboliše. Potezanjem nove čaše alkohola, osoba je na putu da postane zavisnik od, u ovom slučaju alkohola, što se, kako smo već naveli, vrsta psihičke bolesti. Tako da, zaključak je da se bolest ne može rešiti opijatima, jer se tada završava u novoj bolesti.
Duševni bolesnici nisu agresivci
Jedna od najvećih predrasuda koje postoje, a da je reč o duševnim bolesnicima, jeste pitanje agresivnosti, odnosno koliko su te osobe opasne po sebe i po okolinu. Upravnik Klinike za psihijatriju KCV doc. dr Boris Golubović navodi da je veći rizik “dobiti batine od nekoga uveče u kafiću, nego da odete u sred psihijatrijske bolnice i tamo provedete nedelju dana”, te da stepen agresivnosti duševnih bolesnika nije ništa veći od stepena bilo koje druge populacije.
- Napravio bih razliku. Televizijski pojmovi nisu i psihijatrijski, te je termin psihopata stari termin za poremećaj ličnosti, a to ne spada u duševne bolesti - kaže naš sagovornik. - Psihički bolesnik je agresivan zbog bolesti samo u dve situacije: kada je preplavljen svojim sumanutim sadržajima i nerealnim utiscima, i kada umisli da ga neko ugrožava, napada i pravi problem. Retko upada u nemir koji se poredi sa olujom, te ako ste mu na putu, on će vas potkačiti, ali ako niste, neće. Ponavljam, stepen agresivnosti duševnih bolesnika je značajno manji od onoga što mi mislimo.
Prošle godine lečeno 2000 pacijenata
Budući da svetske statistike govore da oko dva odsto stanovništva boluje od neke psihičke bolesti, to bi značilo da je gotovo 40.000 Vojvođana obolelo od neke od teških duševnih bolesti, odnosno psihoze, kao što su shizofrenija, bipolarni afektivni poremećaj... Nešto više od 2.000 pacijenata lečeno je na Klinici za psihijatriju tokom prošle godine, dok je hitnih pacijenata bilo nešto više od 4.000
