BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je da svi poslodavci koji, u svrhu evidencije prisutnosti zaposlenih na poslu primenjuju ili nameravaju da primene mere obrade biometrijskih podataka, moraju da vode računa o tome da te mere, u najvećem broju slučajeva mogu biti neopravdane i suprotne zakonu.U saopštenju Poverenika naglašava se da takve mere, od kojih je najčešća obrada otisaka prstiju zaposlenih, čak i kad se primenjuju uz formalnu saglasnost, po pravilu, predstavljaju nedopuštenu obradu podataka.
Kako ocenjuje Šabić, obrada biometrijskih podataka dozvoljena je samo kad je nužna i neophodna, a uvođenje biometrijskih mera samo radi kontrole korišćenja radnog vremena je prekomerno, nesrazmerno i predstavlja nepotrebno zadiranje u privatnost pojedinca."Poslodavci, na osnovu Zakona o radu i Zakona o evidencijama u oblasti rada imaju pravo da obrađuju podatke o radnom vremenu i njegovom korišćenju u okviru evidencija koje su tim zakonima propisane. Za obradu svih drugih podataka koji nisu propisani zakonom dužni su da pribave saglasnost lica o čijim podacima se radi", rekao je Šabić.
On je kazao i da ukoliko postoji pristanak zaposlenih za prikupljanje biometrijskih podataka (snimanje otisaka prstiju) to ne znači da je takva obrada podataka dozvoljena.Kako je objasnio, jedan od osnovnih načela Zakona o zaštiti podataka ličnosti je načelo srazmernosti, a to podrazumeva da je dozvoljeno obrađivati samo one podatke koji su očigledno potrebni i primereni za postizanje svrhe."U pravnom poretku Srbije i pored više upozorenja Poverenika još uvek ne postoji zakon koji opšte principe utvrđene Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti preciznije uređuje u oblasti biometrijskih podataka", istakao je Šabić i dodao da je zaštita podataka o ličnosti Ustavom zajamčeno ljudsko pravo.
On je podsetio na jedan od fundamentalnih dokumenata u ovoj oblasti - Direktivu Evropskog parlamenta i Saveta EU o zaštiti građana u vezi sa obradom podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih podataka.
"Stavovi ovog tela u vezi sa obradom biometrijskih podataka su poznati i zasnivaju se na shvatanju da ona predstavlja posebno invazivan i rizičan prodor u privatnost pojedinca. Ti stavovi stoga podrazumevaju striktnu procenu u pogledu srazmernosti određenih podataka", napomenuo je Šabić.
