Sanitetska kola iz Čačka s dva pacijenta probijala su se uz razdirući zvuk sirene kroz beogradske ulice kako bi se što pre domogla ulaza u Dermatovenerološku kliniku u Beogradu. Mladom novopazarskom učitelju Latifu Mumdžiću bila je potrebna pomoć. Telo mu je bilo prekriveno ružičastim krastama punim gnoja, a temperatura tela bila je oko 40 stepeni. Brzo je smešten u jednu sobu s pet pacijenata na drugom spratu. Direktor klinike, koji je ujedno i držao vežbe studentima medicine na IV godini, pokazivao je tokom dana mladog Latifa kao izuzetno težak slučaj penicilinske alergije. Čak su ga i zamolili da tokom popodneva sam siđe do velike sale u prizemlju, gde je bilo oko stotinak studenata da ga ponovo vide i daju svoju dijagnozu. Latif je sišao sam, kao što se teškom mukom sam i vratio na drugi sprat i od iscrpljenosti samo pao u krevet.
Bio je 9. mart. Nakon nekoliko sati stanje mu se pogoršalo. Bolovi u leđima postali su nepodnošljivi, temperatura je rasla, a nakon toga počeo je da povraća svežu krv. Skupio je snage da ode u toalet, ali se tamo srušio i ostao da leži obliven krvlju. Našli su ga bolesnici, a dežurni lekar odlučio je da ga odmah prebaci na Odeljenje za hitnu hirurgiju i traumatologiju Prve hirurške klinike (nalazila se na mestu današnje urološke klinike na uglu Resavske i Birčaninove ulice) kako bi mu se ukazala adekvatna pomoć. Primila ga je dvadesettrogodišnja medicinska sestra Dušica Spasić, koja je uprkos strašnom izgledu pacijenta sve vreme bila uz njega. Nije ni slutila koliko je blizu smrti.Narednog dana, 10. marta, Latif je ceo dan bio na Odeljenju za intenzivnu terapiju i reanimaciju. Bilo mu je čak malo i bolje. Bolovi su bili blaži, ali kako se spuštala noć, tako je stanje postajalo teže. Tihi i samrtni jecaji jedva su izlazili iz njegovih usta. Noć je uveliko pala kad je mladi učitelj iz Novog Pazara lagano ulazio u komu. Desetak bolesnika s kojima je ležao u sobi samo su uplašeno gledali u njegovom pravcu, ali niko nije smeo da mu priđe. Nešto posle 21 čas Latif se više nije čuo. Umro je istrpevši strašne bolove na svoj 29. rođendan. Niko nije posumnjao da je uzrok smrti variola (variola vera ili velike boginje). Svi su ostali zatečeni onim što su videli, ali niko nije znao šta je uzrok Latifove smrti.U isto vreme na Kosovu su zabeleženi prvi slučajevi variole, ali su se tadašnje komunističke vlasti plašile da objave epidemiju, računajući da je reč o svega nekoliko slučajeva, što će se kasnije ispostaviti kao kobna greška. Broj žrtava mogao je biti mnogo manji jer, dok su se zdravstvene službe bavile zaraženima na Kosovu, prvi smrtni ishod desio se u glavnom gradu. Latifova porodica odbila je da se izvrši obdukcija i telo je odnela u Novi Pazar, gde je sahranjen po muslimanskim običajima, koji podrazumevaju i da hodža okupa preminulog. Ali Latif nije bio prvi zaraženi.
CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
OTKRIVAMO: Kako da sprečite nastanak alergija?
