U NATO bombardovanju zgrade RTS, u noći između 22. i 23. aprila 1999, život je izgubilo 16 ljudi, a tela Siniše Medića i Dragorada Dragojevića nikada nisu pronađena. Potpuno su raznesena od udara bombi.
Medićev brat Miroslav, koji takođe radi na RTS, kaže da država duguje odgovor na pitanje zašto su morali da budu žrtve.- Želimo da saznamo punu istinu. Ne tražimo skidanje bilo čije glave, samo tražimo da se otvore arhivi i da vidimo šta se tačno dogodilo tog dana. Ko je sve znao, ko nije hteo da javi, ko je imao interes da poginu ljudi... Zašto niko ništa nije preduzeo da se oni zaštite, da se izmeste. Mislimo da su oni žrtvovani - navodi Medić:- Oni su i dalje u toj bombardovanoj zgradi, njihove duše stanuju tamo, u tašmajdanskom parku... I dan-danas se bore za pravdu, očekuju pravdu i odgovor na pitanje zašto je taj zločin morao da se dogodi.
Te kobni noći, priseća se on, bio je kući i gledao TV. Sve vreme je brinuo za brata, koji je bio na poslu.- Onda sam odjednom čuo zvuk rakete koja je u Krnjači pogodila satelitsku stanicu. To je blizu našeg stana, eksplozija je bila stravična. Zatim sam čuo i eksploziju u daljini i onda je nestao program RTS. Prebacio sam na druge kanale, svi su emitovali program... Odmah sam znao da je pogođen RTS - kaže Miroslav.Uputio se odmah ka televiziji nadajući da mu je brat živ... Da tragedija bude veća, Sinišino telo nikada nije pronađeno.- Od Siniše i Dragorada Dragojevića ništa nije nađeno. Nisu mogli da budu sahranjeni, oni nemaju grobna mesta. Kad se prilikom raščišćavanja primetilo nešto u ruševinama, prst, koža ili delovi odeće, to se skupljalo i nosilo na sudsku medicinu, ali od njih ništa nisu našli. Razneseni su, bili su u epicentru udara... Od njih je ostala samo prašina - s tugom u glasu govori Medić.Upitan kako pamti brata, Miroslav kaže:- Siniša je od mene bio otresitiji, društveniji, snalažljiviji. Pošten dečko, bavio se sportom. Nije stigao da se oženi, imao je devojku, kojoj je, inače, baš tog dana kad je poginuo bio rođendan.
O BOMBARDOVANJU RTSU 2.06 časova 23. aprila 1999. godine pogođena je zgrada RTSPoginulo je 16 radnika, a Dragorad Dragojević i Siniša Medić vode se kao nestaliOko 150 zaposlenih te noći se nalazilo u zgradi televizijeNa 10 godina zatvora 2002. osuđen je Dragoljub Milanović, bivši direktor RTS, jer nije evakuisao radnike
O krivcima za tragedijuMILANOVIĆ KRIVAC KOJI GLUMI NEVINOSTMiroslav kaže da ga posebno pogađa što se krivci, a ponajpre tadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović, danas predstavljaju kao žrtve:- Posle 18 godina dželati se pretvaraju u žrtve. Oni žele da se prikažu kao žrtve, Milanović priča kako je prebijan... Ništa nije uradio da zaštiti ljude, pa ipak danas govori da bi se isto ponašao, da je ispravno postupao... Nije on bio sam u tome, ali je, uz ljude iz vojske i vlade, najodgovorniji.
SEĆANJE NA ŽRTVE MASAKRA: Pre 18 godina bombardovan je RTSBoban Karović
