Jelena Tomašević Votkins je pre 15 godina izgubila brata u terorističkom napadu na kule bliznakinje u Njujorku. Diplomirala je psihosintezu i sada pomaže sve brojnijim žrtvama terorizma. Iako emotivno ranjena, kroz život korača uzdignute glave
Jelena Tomašević je imala tri godine kad se s porodicom iz Prištine preselila u Beograd. Već tada su njeni roditelji, otac, po profesiji fizičar, koji je radio u Auto-moto savezu Srbije, i mama, ekonomista, procenili da ih na Kosovu čeka težak period i nesiguran život, pa su s ćerkom i godinu i po dana starijim sinom Vladimirom odlučili da sreću potraže u glavnom gradu SFRJ.
Jelena je svog supruga upoznala u Beogradu, gde su živeli do 1992. godine, a onda je opet spakovala kofere i stigla u Englesku. Pošto je završila elektrotehniku, telekomunikacije, relativno brzo je našla posao u „Eriksonu“.
Činilo joj se da je u odnosu na naše ljude, uz podršku muža Pola, koji je tada radio kao televizijski producent i režiser, imala lakši start.
Njen brat, takođe inženjer elektrotehnike, dve godine kasnije sa suprugom Tanjom otišao je u Toronto. Jelenina želja je bila da dođu u London, da budu bliže, ali se Vladimiru činilo da će brže i lakše uspeti u Torontu.
Tamo je ipak počeo od nule, prvo je radio kao programer, ali brzo je napredovao, postao je konsultant u „Ernestu i Jangu“, igrao je tenis i golf, a godinu dana pred smrt bio je i potpredsednik velike firme koja se bavila razvojem softvera. Smešila mu se velika karijera.
Dobio je poziv da 11. septembra prisustvuje na konferenciji iz finansijske tehnologije, koja se održavala na 106. spratu severne kule Svetskog trgovinskog centra. Na pozivnici je stajalo da će se sastanak odžati u sali koja se zove „Prozori sveta“...CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
