Na Mihaila Petrovića, prvog vojnog avijatičara u istoriji čovečanstva koji je stradao u ratu, Srbija oživljava sećanje, ali mu još duguje zasluženi pijetet, nauk za generacije ove i one što slede, upozorava Živomir Radosavljević (75) bivši nastavnik istorije iz Gornjeg Milanovca.
Radosavljević je pokretač svesrpske akcije za obnovu Petrovićeve rodne kuće u selu Vlakča na širokim obroncima Rudnika i njeno pretvaranje u dostojan spomen - muzej Srbinu koji je, nažalost na taj način, prvi ušao u svetsku i vojnu istoriju.
Kobnog jutra 20. marta 1913. Petrović kreće na borbeni zadatak, kao pomoć srpske vojske crnogorskoj, u izviđanje položaja zakletih neprijatelja Turaka koji su tad držali Skadar.
"Duvao je jak vetar, naspram kojeg su prvi vojni avioni bili vrlo nemoćni, nestabilni... Rečeno mu je, da se zbog vetra ne penje iznad 800 metara. Ali, kad se vetar nakratko stišao, naš „orao“ Petrović se popeo na 1.200 metara, izviđao turske pozicije, bodrio crnogorske vojnike. Kad se okrenuo, da bi se vratio na uzletište kod sela Barbaluše, orkanski udar prevrće avion(čić) kao igračku, remen kojim Petrović beše vezan puca i on, naočigled i na žal svih naših vojnika, koji su gledali taj grozan prizor, ispada iz aviona i pogiba... Ni pilotski padobran se u to vreme još nije koristio, kamoli katapult za spas pilota", tužno prepričava podatke Radosavljević koje je sakupio iz različitih izvora.
Nesrećnog, hrabrog avijatičara Šumadinca saborci Crnogorci su sahranili uz crkvu u tom selu.
Pred Prvi svetski rat ekshumiran je, posmrtni ostaci su mu zatim sahranjeni na Cetinju, da bi nakon nove ekshumacije 1931. počivali u porodičnoj grobnici u Beogradu.
Radosavljević se 1977. samoinicijativno i zauvek odrekao katedre istorije, sa tada vrlo smelim obrazloženjem, koje ga je moglo koštati višegodišnjeg gubitka slobode, možda i glave.
"Ne želim više deci da predajem lažnu istoriju! Svi mi, njeni predavači, smo državni lažovi", rekao je on.
Inicijativu, vapaj, za obnovu rodne kuće pilota heroja preduzeo je nakon što ju je nekoliko puta obišao. Na njoj, doduše, stoji spomen - tabla Petroviću. Ali...
"Zatekao sam užas: propali krov, otpalu tavanicu, kroz njih se vidi nebo... U prvoj sobi od stvari ništa, samo dve ikone oblepljene paučinom. U drugoj, takođe ništa. Plakao bih od tuge, ali beše me sramota od meštana Vlakče, koji su tu bili sa mnom. Našao sam lepu jabuku, budimku, stavio je u prozor umesto jedne trule, koja je u njemu bila. Zar da kuća tog Srbina, koji je zauvek obeležio srpsku i svetsku istoriju, bude kuća užasa?! Zato, molim sve nadležne, sve imućnije patriote: spasimo je od propasti! Da se u njoj održavaju časovi istorije za đake, omladinu, vojnike", apeluje požrtvovani Radosavljević.
Muzej vazduhoplovstva
Posle obilazaka rodne kuće pilota, Radosavljević se obratio Muzeju Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovatva u Surčinu, koji mu je odgovorio.
"Muzej ima čast da čuva lične predmete Mihaila Petrovića, izlaže ih na izložbama. Nedopustivo je, da mu se rodna kuća u Vlakči nalazi u takvom stanju. Međutim, Muzej JRV nije u situaciji da učini išta za građevinske radove na njoj, jer nema sredstava za to, niti nadležnost. Za građevinske radove i finansije treba se obratiti Gradu Kragujevcu, tamošnjem Zavodu za zaštitu spomenika kulture, vojnim udruženjima i savezima", piše u odgovoru.
Eparhija Šumadijska
Živomir Radosavljević je o ovom pitanju tražio i stav Eparhije Šumadijske, a odgovor je dobio od vladike Jovana.
"Nadležni paroh protonamesnik Slobodan Radivojević izveštava da se rodna kuća i okućnica Mihaila Petrovića nalaze u privatnom vlasništvu Jugoslava Ralovića iz Vlakče, koji trenutno živi i radi u Sloveniji. U telefonskom razgovoru sa njim, paroh je saznao da je Ralović spreman da proda kuću, iako teška srca, jer je tu odrastao, ali samo iz razloga da bi se o njoj neko brinuo. Od paroha smo obavešteni i o postojanju indicija da „Vazduhoplovni fond Mihailo Petrović“ otkupi njegovu rodnu kuću, te da postoji spremnost MZ Vlakča i Crkvene opštine u Vlakči da učestvuju u njenoj sanaciji", odgovara episkop aktom K Ebr.353.
(Kurir.rs/Gminfo Milorad Bošnjak, Foto: Wikipedia, RTS Printskrin)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
SILA 12. epizoda: Kako je izgledao prvi sovjetski vojni avion?
