Sećam se anegdote o jednom starom beogradskom gospodinu koji je u vreme Miloševića svakog dana u obližnjoj trafici kupovao primerak Politike, ali ga je odmah, bez gledanja, bacao u korpu za đubre. Radoznala prodavačica novina upitala ga je zašto to radi. Odgovorio joj je: "Svaki pravi Beograđanin mora da kupuje Politiku, ali ne mora da je čita."
Sve mi se čini da bi se taj stari gospodin, ukoliko bi još bio živ i kad bi pročitao napis izvesne Jelene Popadić (u najnovijem izdanju Politike pod naslovom "Rodićev desant na makedonsku štampu"), morao odreći te svoje plemenite navike. Sem činjenice da je ovaj tekst još jedan u nizu napada na vlasnika AMG Aleksandra Rodića, koleginica Popadić je načinila katastrofalne materijalne greške i pokazala elementarno nepoznavanje medijskog pejzaža u Makedoniji da je to stvarno ispod nivoa čak i ove sadašnje, tužne Politike.
Pre svega, Jelena Popadić ne zna imena makedonskih dnevnih listova. Ona Utrinski vesnik prevodi kao Jutarnju vesnik, a pominje i nekakav dnevni list pod imenom Tabloid, verovatno misleći na dnevni list Vest.
Popadićka tvrdi da su ova dva lista prestala da izlaze „zbog navodnih finansijskih malverzacija"? Kakve to „navodne malverzacije", koleginice Popadić? Kako to „prestali da izlaze"? Gde su prestali da izlaze, u kafiće? Pa zar koleginica Popadic ne zna da su Jutarnji list i Vest zatvorile njihove gazde? Da ih nije Rodic slucajno zatvorio?
Znaju li Jelena Popadić i Politika da se dnevni list Dnevnik - čiji smo osnivači 1996. bili ja i dvojica mojih kolega, ali ne s "obilatom pomoći" Soroševe fondacije i američke ambasade u Skoplju - danas štampa u štampariji Sloboden pečata i da ga distribuira naša distribucija? Bez toga, Dnevnik bi prestao da postoji još koliko sutra. Da, da, taj isti Dnevnik, koji je kao otkrio nekakve sumnjive detalje (gluposti!) o preuzimanju vlasništva firme izdavača Sloboden pečata od strane Aleksandra Rodića?
Znaju li Jelena Popadić i Politika da Sloboden pečat danas distribuira ne samo Dnevnik već i sve preostale makedonske dnevne listove - Večer, Nova Makedonija, Koha, Makedonski sport. Prva tri od ovih listova još uvek vatreno podržavaju oborenog diktatora Nikolu Gruevskog. A mi ih svejedno distribuiramo. O kakvom to "desantu" trabunja Jelena Popadić? Shvata li ona da danas kompanija Aleksandra Rodića u Makedoniji ("Adrija medija Balkan") praktično održava pluralizam štampanih medija?
Inače, apsolutno je netačna tvrdnja Politike da je javnost u Makedoniji stekla utisak da je Sloboden pečat glasilo SDSM. U ovih, skoro četiri godine, otkako list postoji, mi smo samo dva intervjua sa Zoranom Zaevim. Više puta, od 2014. do danas, o isključivo krupnim pitanjima, lično sam izražavao neslaganje s delom politike Zaeva - ili, bolje rečeno, s dinamikom promocije te politike - o čemu smo nas dvojica vodili čak i javne polemike. Ali, s druge strane, nema sumnje da je Sloboden pečat bio glasilo građanskog otpora protiv bande Nikole Gruevskog, protiv najmračnijeg režima u istoriji savremene Makedonije. Mi se ponosimo time. Rodićevo priznanje o našim zaslugama „za borbu za građanska prava i za slobodno informisanje" nama svakako godi jer je to naša misija, ali je priznanje naših čitalaca i slobodoumnih građana Makedonije stiglo mnogo ranije, pre nego što je Rodić posetio našu redakciju i pre nego što se sreo za Zaevim.
Inače, ja nisam „komentator" regionalnog XXZ magazina, ali na poziv Petra Lukovića, sa zadovoljstvom, pro-bono, napisao sam tri storije o stanju u Makedoniji. I tačno, žestoko sam kritikovao izveštavanje pojedinih srpskih medija - ne svih! - o stanju u mojoj zemlji. Kritikovao sam onaj deo srpskih reportera koji su otvoreno stali na stranu nenarodnog režima Nikole Gruevskog, u odbranu nasilja i pokušaja da se napravi puč. Kritikovao sam njihovu novinarsku sramotu. Drugo i ne treba očekivati od glavnog urednika najtiražnijeg makedonskog dnevnog lista, lista s makedonskim integritetom i s liberalnom uređivačkom politikom.
Sasvim na kraju, dajem sebi slobodu da lično pozovem koleginicu da dođe u Skoplje, poseti našu redakciju, da porazgovara i sa svim kolegama i s običnim građanima našeg grada, da vidi osmeh koji se polako vraća na lice ljudi sada kada je hunta Gruevskog oborena.
