Kad štitasta žlezda proizvodi previše hormonaT3 i T4, organizam radi prebrzo. Simptomi, koje moramo znati da prepoznamo, su uznemirenost, razdražljivost, nesanica, mršavljenje, lupanje srca, povišen pritisak, nepodnošenje toplote, gušavost (bezbolno oticanje u grlu).
Na suprot, simptomi usporenog rada štitaste žlezde ili hipotireoze su hroničan umor, depresija, gojaznost, porast masnoća u krvi, hroničan zatvor, zimogrožljivost, suva kosa, staračka koža, kod dece prestanak rasta tela i usporenje mentalnog razvoja. To je ujedno i najčešći pojedinačni uzrok umne zaostalosti u svetu ali i jedan od uzroka bračnog steriliteta.
Trudnice ne smeju dozvoliti sebi manjak joda u ishrani. U tom slučaju su velike šanse da rode decu sa niskim koeficijentom inteligencije. Oštećenje rasta tela i razvoja mozga koje nastane u periodu trudnoće i u prvim godinama života, upravo zbog nedostatka joda, su trajni. Stres takođe negativno utiče na rad štitne žlezde dok pušenje pogoršava hipotireoidizam.
Prevencija je jednostavna – svakodnevni unos joda u dovoljnim količinama. Dnevna minimalna potreba je 150 mikrograma joda, a kod trudnica i tokom dojenja minimalan dnevni unos joda treba da bude 300 mikrograma. Namirnice sa većom količinom joda su sveža morska riba (sardina, losos, bakalar, jesetra) i morske alge. U jodiranoj soli procenat joda nije stalan. Dobar izvor joda je mineralna voda sa prirordno rastvorenim jodom jer organizam lakše koristi jod iz vode nego iz hrane.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Soda bikarbona kao lek protiv prehlade: Pobedite grip u samo 3 koraka
