Kristina Sarvak (34) iz Sente i njeno šestoro dece moraju na ulicu jer vlasnik kuće u Ostojićevu, gde žive poslednje dve godine, želi da proda kuću.
Kristina se sa svoje šestoro dece, Čila (13), Čongor (11), Robert (7), Dominika (5), Timea (3) i Rebeka (7 meseci), već pet puta selila iz kuće u kuću, iz mesta u mesto. Kaže da su stanovali u Senti, pa u Buranj Šoru, Tornjošu, ponovo u Senti i sada u Ostojićevu, gde se doselila jer joj je vlasnik ustupio kuću za stanovanje bez kirije.
- Većina stanodavaca me je odbila kada su čuli da imam šestoro dece, a zahvaljujući humanim ljudima, došli smo u ovo lepo selo puno dobrih i plemenitih ljudi - govori Kristina.
Kristina kaže da se rano udala jer posle završetka osnovne škole, nije nastavila školovanje, već je ostala kod kuće da se stara o bolesnim roditeljima. Brak je kratko trajao, a dete sa blagim poremećajem u ponašanju dodeljeno je njoj. Otac ne plaća alimentaciju 10 godina, a za izvršenje presude sudski veštak traži 30.000 dinara, koje Kristina nema. Bezuspešan joj je bio još jedan brak, a sada nevenčano živi sa Robertom Kečkemetom (44), s kojim je izrodila četvoro dece.
- Robert uglavnom radi u nadnicu u Senti i po okolnim mestima, pa danima nije kod kuće - govori dok kašicom od šargarepe hrani najmlađu Rebeku.
Najstarija ćerka pohađa šesti razred specijalnog odeljenja te škole i pokazala je znatno bolji rezultat nego dok je išla u školu u Senti. Njena nastavnica Karolina Požar Šiveg kaže da uspešno savladava gradivo, da je lepo vaspitana, pažljiva i da se potpuno uklopila u novu sredinu, što pokazuju i njene ocene.
- Volim da idem u školu, da učim i viđam školske drugare, a najviše bih želela da se više ne selimo - kaže Čila, koja najveći deo slobodnog vremena provodi crtajući.
Čongor je odličan učenik četvrtog razreda, dobar sportista i omiljen u razredu. Zamolio je učiteljicu Evu Ruža da ga nakratko pusti sa časa da se slika sa sestrama i bratom, a odmah posle toga odjurio je nazad u školu.
- Bili smo u Kikindi na Sportskim susretima. Najbolji smo u disciplini "između dve vatre". Voleo bih da ostanemo da živimo u Ostojićevu i da se više ne selimo. Ovde imam puno prijatelja sa kojima se družim i posle škole. Volim moje pse Bruna i Bohoca, igre sa loptom i igrice na računaru - u dahu je izgovorio Čongor.
Kristina ne može da nađe novi smeštaj jer niko neće da primi porodicu sa šestoro dece
Njegova učiteljica Eva Ruža kaže da je Čongor divno dete, odličan đak i omiljen među drugarima. Direktor Osnovne škole Antonije Cicmil potvrđuje reči nastavnice i kaže da bi bila velika nepravda prema ovoj najmnogobrojnijoj porodici u selu da bude prinuđena da se iseli.
- Lepo su primljeni od svih i odlično su se uklopili u našu sredinu. Znamo da je u pitanju socijalno ugrožena porodica. Nastojimo da deca koja pohađaju našu školu ne osete teret siromaštva. Obezbeđujemo im besplatnu užinu i drugu pomoć u skladu sa našim mogućnostima - kaže direktor Cicmil.
Kristina je iz Centra za socijalni rad u Senti dobija socijalnu pomoć od 23.000 dinara mesečno i 12.000 dinara za četvoro dece. Centar je, međutim, obustavio isplatu socijalne pomoći jer je Ostojićevo u opštini Čoka.
Kristina u Čoki ne može da se prijavi jer nema mesto boravka pošto je stanodavac nije prijavio.
Direktor škole Antonije Cicmil pokušao je da im pomogne, ali nije naišao na razumevanje u Centru za socijalni rad u Čoki jer, kako su poručili, porodica Sarvak "ne stanuje u opštini Čoka".
- Za peto i šesto dete ne ostvarujem pravo na dečji dodatak jer je takav zakon. Dobila sam rešenje kojim sa, izgubila pravo na ova primanja jer ne živim u Senti, gde nisam mogla da nađem stan "zbog mnogo dece" ili zato što nemam novca za kiriju - govori ova hrabra žena.
(Kurir.rs/Blic, N. Kolundžija)
