Pravljenje nacionalnog DNK registra, odnosno analiza biološkog materijala ljudi, predstavlja najinvazivnije zadiranje u privatnost građana, ali i rizik od zloupotrebe, upozorava poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, koji je Vlada uputila Skupštini na razmatranje, izazvao je oštre kritike poverenika, čije primedbe Vlada nije prihvatila, pa je Šabić uputio pisma predsednicima skupštinskih odbora za odbranu i unutrašnje poslove i za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.
Jednaki žrtva i nasilnik
- Analizom DNK se može otkriti ogroman broj podataka o ličnosti, uključujući i one najosetljivije! Potrebno je što više smanjiti rizik od mogućih zloupotreba. To kao minimum podrazumeva jasno, precizno definisanje kruga lica u odnosu na koje je ovakva obrada podataka opravdana, kao i jasno definisanje rokova čuvanja prikupljenih podataka. Predlog zakona je neusklađen sa osnovnim evropskim i međunarodnim standardima u oblasti obrade genetskih podataka - naveo je Šabić.
Ističe da u Predlogu zakona nisu precizno definisani uslovi pod kojima se vrši upis, korišćenje i brisanje podataka sadržanih u registru, niti se pravi razlika između obrade podataka o licima koja su osumnjičena za izvršenje nekog krivičnog dela i žrtvama tih krivičnih dela s druge strane. Isto tako, ni rokovi čuvanja podataka u nacionalnom DNK registru nisu precizno utvrđeni, a ni tu se ne pravi nikakva razlika između lica koja su osumnjičena, okrivljena, pravnosnažno osuđena ili oslobođena.
Molekularni biolog Bojana Panić iz Centra za genetiku objašnjava da se nacionalni DNK registar formira da bi se u njemu čuvali utvrđeni DNK profili kako lica, tako i DNK profili bioloških tragova sa lica mesta s ciljem identifikacija počinioca krivičnih dela:
- Zakonom treba da se reguliše čiji profili se čuvaju u registru i koliko dugo. Identifikacioni DNK profili predstavljaju sistem brojki i slova i o osobi otkrivaju samo pol. Međutim, biološki materijal koji se uzima brisom unutrašnje strane obraza ili krv koja se uzme od osobe radi utvrđivanja identifikacionog DNK profila sadrži kompletan genetički materijal te osobe.
Problemi na poslu
Genetičarka Maja Stojiljković iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo kaže da sve zapravo zavisi od toga šta će sve DNK registar sadržati.
- Pitanje je da li će u tome postojati lični podaci, informacije vezane za poreklo, predispozicije za fizičke i mentalne bolesti... Neki primer zloupotrebe bi bio da vaš poslodavac iz vašeg DNK profila sazna da imate predispozicije za tumor dojke i da neće da vas zaposli jer ćete se razboleti.
Jelena Pronić - Foto: Shutterstock; Filip Plavčić; Aleksandar Jovanović
Meho Omerović
Predlog zakona ima manjkavosti
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović kaže da će sve članove svog odbora obavestiti o primedbama poverenika Rodoljuba Šabića.
- Biološka analiza DNK otkriva ogroman broj podataka, pa se ovom pitanju mora pristupiti s posebnom pažnjom. Ovakav zakon je potreban, ali ovako napisan zaista ima manjkavosti, jer se iz njega ne vidi na koji način se vrši upis i brisanje podataka, ko to čuva, gde i kako. Takođe, ne pravi se razlika između kriminalca i žrtve. Potrebno je precizirati sve ovo jer se barata nečim što može biti predmet zloupotreba, i zato ćemo mi zauzeti stav i amandmanima pokušati da popravimo tekst Predloga, kad već to ne može poverenik.
