Sveti Simeon Mirotočivi, čije je svetovno ime pre nego što se zamonašio bilo Stefan Nemanja je osnivač srpske vladarske loze - dinastije Nemanjića.
Rođen je u okolini današnje Podgorice 1114. godine, a vladao je istočnim srpskim zemljama. Uspevši da proširi državu, borio se protiv bogumila i smatra se jednim od rodonačelnika srpske pravoslavne crkve.
Srpski narod ga poštuje jer je - kako je svojevremeno rekao episkop Atanasije Rakita - fizički i duhovni koren srpskog naroda. Godine 1196, četiri leta pre upokojenja, odrekao se prestola u korist svog srednjeg sina Stefana, budućeg prvog kralja srpske države. Već sutradan se zamonašio i otišao u manastir Vatoped na Svetoj gori.
Upokojio se u srpskom manastiru Hilandar, koji je podigao zajedno sa svojim sinom Rastkom, monahom Savom, kog srpski narod slavi kao svog najvećeg prosvetitelja Svetog Savu.
Prema predanju, u trenutku njegove smrti prostoriju je obasjala svetlost. Sledeće godine ga je Svetogorski sabor kanonizovao kao svetog Simeona Mirotočivog, jer su njegove mošti točile miro, koje je imalo čudotvorne moći.
Sava je njegove mošti preneo 1208. u Rašku, da bi nad njima izmirio stariju braću, budućeg kralja Stefana Prvovenčanog, i najstarijeg Vukana, koji su se borili za vlast. Mošti su mu položene u manastiru Studenica, njegovoj zadužbini. Pretpostavlja se da nema srpske crkve u kojoj nije prikazan njegov lik, a posvećena mu je i kapela u rezidenciji srpskog patrijarha u Beogradu. Čuvar države, vere i jezika Stefan Nemanja se smatra velikim srpskim državnikom, ktitorom, ali i čuvarom jezika. Upravo je njegov brat Miroslav naložio da se napiše naš najstariji i najvredniji jezički spomenik - Miroslavljevo jevanđelje.
Kako ga Srbi slave
Sveti Simeon Mirotočivi se proslavlja 26. februara, isto kao i sve druge krsne slave - slavski kolač, koljivo i vino, i osveštanjem koje obavlja sveštenik. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan posna. Krsna je slava Patrijaršijske kapele.
Božanstvenom blagodašću prosvetlivši se,
i po smrti pokazuješ svetlost življenja svoga
i istačeš miro blagouhanja
onima što pritiču ka grobnici moštiju tvojih,
i narod svoj uputio i k svetlosti Bogopoznanja,
Simeone oče naš, Hrista Boga moli
da nam daruje veliku milost.
(Kurir.rs)
