Pošto su im pučisti dali četiri sata da se spakuju, knez Pavle i njegova porodica ukrcali su se u voz koji ih je odvezao do Grčke. Potom su neko vreme živeli u Kairu, pa u Najrobiju, a onda u Johanezburgu.
Kada se spomene izraz "kraljevska dinastija" ili "kraljevska porodica" svima je u glavi niz slika dvoraca, svečanih uniformi, kruna, hermelinskih ogrtača i balskih haljina. Međutim, kada je reč o kraljevskim dinastijama na našim prostorima to nije uvek bilo tako. Naročito u periodu od 1941. godine kada su Karađorđevići prognani iz zemlje.
Duge godine života pod teškim uslovima u Africi završile su se onog trena kada su Karađorđevići stigli u Ženevu, krajem oktobra 1948. godine, zahvaljujući pomoći britanskog kralja Džordža i kraljice Elizabete.
Nakon toga, knez Pavle i knjeginja Olga živeli su u kući u Parizu koja je svojevremeno bila rezidencija jugoslovenskog kralja Aleksandra. U trenutku kada su se doselili u svoju novu izbegličku kuću, Karađorđevići su još gajili nadu da će se vratiti u Srbiju.
Njihova ćerka, princeza Jelisaveta, napustila je roditeljski dom sa 23 godine, a vratila se mnogo vremena kasnije. Iako u tom trenutku niko nije živeo u kući već četiri godine, sve je otalo netaknuto. U pratnji novinarke Mire Adanje-Polak šetala se vilom u kojoj su živeli njeni roditelji, otkrivajući detalje za koje ni sama nije znala. Pronašla je stare kvalitetne tkanine, kraljevske lepeze njene bake, kao i suncobrane svoje majke, fotografije, pisma...
Mnoga dokumenta kao i ispovest kneza Pavla koju beleži u jednoj svesci njegova žena kneginja Olga – nađeni su slučajno, zalepljeni ispod toaletnog stola u kupatilu.
"Sve je bilo tu, osim pisama između 1941. i 1945. godine. Neko ih je već odneo" zapisala je autorka Mira Adanja-Polak.
Idući kroz svoj nekadašnji dom, princeza Jelisaveta otkrila je nešto o knezu Pavlu i kneginji Olgi što je našoj javnosti bilo nepoznato.
Naime, članovi velike srpske kraljevske porodice živeli su u veoma lošim uslovima. Nisu želeli da troše novac na ulepšavanje odaja u kojima su spavali, već su sređivali samo dnevnu sobu, kako bi izgledala lepo kada neko dođe u posetu. Knez Pavle nije nikada krečio svoju sobu, a zidovi oko njegove postelje bili su u užasnom stanju.
Princeza Jelisaveta pronašla je i pismo u kojem se govori o veridbi njene majke sa danskim kraljem, za kojeg je trebalo da se uda - da nije upoznala kneza Pavla. Međutim, na Humanitarnom balu kod Zije Verner u Londonu upoznala je srpskog plemića a oksfordskog diplomca i brže-bolje raskinula veridbu.
Pronađena je i beležnica kneza Pavla u kojoj je zapisivao sve izdatke. U njegovim zapisima vidi se da je vodio računa da se uštedi što je više moguće, ali je istovremeno povećavao plate posluzi.
Knez Pavle preminuo je 1976. godine, a kneginja Olga je kuću vodila sve do 1990. godine. Preminula je 16. oktobra 1997. godine, a kuća u Parizu je godinu dana kasnije postala vlasništvo srpskog biznismena Filipa Ceptera.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/Dnevno.rs
Foto: Wikipedia
