Pre 76 godine, 5. juna 1941. u 14 sati i 14 minuta, eksplozija municije i benzina uskaldištenih u srednjevekovnoj tvrđavi, odnela je preko 4.000 života i zavila Smederevo u crno. Diverziju su, po svemu sudeći, izveli komunsti.
Posle sloma Kraljevine Jugoslavije u aprilu 1941. godine, ratne rezerve njene poražne vojske - puščana municija, granate, barut, eksploziv, mazut, benzin, nafta... po naređenju okupatora preseljene su u Smederevo, odakle su baržama uz Dunav transportovane u Nemačku.
Peti jun 1941. bio je četvrtak, pijačni dan, pa su seljaci iz okoline preplavili čaršiju. Gužvi su doprinosili i sami Smederevci koje je lepo vreme izmamilo na ulice, kao i đaci, jer im je zbog rata bila skrćena školska godina, pa su tog dana podizali svedočanstva... I peron železničke stanice bio je pun: ljudi su se tiskali da uđu u lokalni voz prema Velikoj Plani, koji je polazio u 14 sati i 12 minuta, i bio "nemaćki tačan"... Tog četvrtka, međutim, kasnio je dva minuta. Lokomotiva je uz pisak ispustila paru i povukla kompoziciju iz stanice, kad se začula natprirodna grmljavina.
NE PROPUSTITE
U docnijim svedočenjima, opisa same eksplozije nema. Oni koji su imali sreću da je prežive, mogli su samo da kažu da su prvo videli bljesak, a zatim ih je prekrila tama... Neki od njih bili su odbačeni i po dvesta metara! Broj poginulih Smederevaca, zatim seljaka iz okolnih sela, došljaka iz Beograda, Novog Sada, Pančeva, Kovina... nije bilo moguće precizno utvrditi. Nemačka komanda u Beču procenila je broj žrtava na 4.000. Zna se pouzdano samo da bi, da onaj voz nije kasnio dva minuta, pored drugih putnika, u životu ostalo sedamnaest glumaca Narodnog pozorišta Dunavske Banovine, 41 učenik smederevske gimnazije i osam železničara...
Ni uzrok eksplozije u onim ratnim uslovima nije pouzdano ustanovljen. Nagađalo se da se eksploziv sam zapalio, ali tepertarura vazduha u podne tog 5. juna bila je samo 26 stepeni.
Sva je prilika, sudeći prema arhivama koje su otvorene poslednjih decenija, da su ratni materijal u smederevskoj tvrđavi u vazduh digli Staljinovi agenti Mustafa Golubić i Mate Vidaković. U Moskvi se očekivao napad Nemačke (usledio je samo 17 dana kasnije), pa je Hitlera trebalo ostaviti bar bez municije jugoslovnske vojske.
Mato Vidaković, diverzant školovan u Moskvi, 4. jula je u jednom beogradskom stanu, spremajući tempiranu bombu, napravio grešku i u eksploziji izgubio obe ruke. Nemci ga hapse i streljaju, a jedna beogradska ulica nosila je njegovo od 1945. do 1997. godine, kada je preimenovana u Bojansku.
Mustafa Golubić uhapšen je pre njega, samo nekoliko dana posle nesreće u Smederevu. Ima indicija da ga je Nemcima odao Tito, jer se bojao njegovih veza sa Staljinom.
Golubića je Gestapo, posle zverskog mučenja, 26. juna streljao u parku ispred današnjeg Predsedništva Republike. Posle osobođenja Beorada 1944. godine, Rusi su njegove ostatke preneli u Moskvu. Tamo je sahranjen uz vojne počasti kakve dolikuju general-lajtnantu obaveštajne službe. Jedna novobeogradska ulica nosi njegovo ime.
Iako je odgovoran za smrt oko 2.000 Srba, Golubića su pojedini pravdali činjenicom da nije imao predstavu o razornoj moći eksplozije, kao i to da bi tim oružjem Nemci ubili više Rusa na frontu...
O snazi eksplozije govori podatak da je krater imao pedeset metara u prečniku, a devet metara dubok.Prema dokumentu ondašnje zvanične komisije, od 2.393 porodične kuće u Smederevu, 5. juna 1941. samo je 25 ostalo je neoštećeno.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Pakleni puč u SPS! Šta to Ružić sprema Dačiću?!
