BEOGRAD - U Srbiji se danas obeležava Vidovdan kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine.Komemorativna ceremonija povodom obeležavanja 623. godišnjice Boja na Kosovu, biće održana u Kruševcu, a kako je navedeno, državnu ceremoniju, kod Spomenika kosovskim junacima, predvodiće državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Negovan Stanković.
Njegova svetost patrijah srpski Irinej služiće liturgiju u manastiru Gračanica na Kosovu, a potom i parastos kosovskim junacima na Gazimestanu, rečeno je u Eparhiji raško-prizrenskoj.
Povodom Vidovadana u crkvi Svetog Marka u Beogradu biće tradicionalno održan parastos za sve postradale Srbe na Kosovu i Metohiji, nakon čega će na spomen obeležju u Tašmajdanskom parku biti položeni venci.
Vidovdan će prvi put biti obeležen u Poljskoj za šta je zaslužena Parohija svetog Jovana Bogoslova iz Bjalistoka, najavljeno je na sajtu Srpske pravoslavne crkve. Tom prilikom, osim svečanog bogosluženja u Crkvi svetog Jovana Bogoslova, u Suprasalskom manastiru biće održana predavanja o vezama Balkana i Poljske koje traju više od 500 godine.Vidovdan je državni praznik koji se radno obeležava u spomen na Kosovsku bitku, na osnovu odredaba Zakona o državnim i drugim prazinicima u Srbiji, a predstavlja i prisećanje na poginule i umrle u svim ratovima.
To je, prema mišljenju istoriografa, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. On je poseban značaj dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a za zvaničan državni praznik bio je uveden 1889. na 500 godina od Kosovskog boja. Kao nacionalni praznik je opstao do kraja Drugog svetskog rata.Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.
U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, a na mestu bitke na Gazimestanu kao endemska vrsta vekovima cveta crveni kosovski božur.
