Za 29. novembar u socijalizmu je padao sneg. Đaci prvaci tog dana su dobijali crvene pionirske marame, a starijima su deljena ordenja. Radnje su bile zatvorene, gradske ulice - osim onih strmih, zgodnih za sankanje - puste, a prozori zamagljeni od krčkanja obavezne sarme.
Po selima i prigradskim naseljima, 29. novembra klale su se svinje. U nekim krajevima SFRJ to se zvalo "svinjokolj", negde "disnotor", pa "zabijačka", "karabinje", "svinjska daća"... ali je svuda bilo blatnjavo, krvavo, zadimljeno, i mirisalo na čvarke.
U rano jutro, dok se još svanjava, dolazio bi "majstor" - pravi kasapin, ili komšija koji se izveštio u klanju. Dok mlađi lože vatru ispod kazana sa vodom za šurenje, on bi sa domaćinom i jednim ili dvojicom pomoćnika, strusio po dve rakije, a treću odbio sa: "Nemoj, prvo posao da završimo!"
Zatim bi dovukli svinju, i njeno bi se skvičanje čulo dok je muškarci, gurajući se međusobno, ne obore i dok je majstor jednim potezom oštrog noža ne zakolje.
Negde se šurilo slamom, negde brenerom, ali je obavezna bila i mašinica sa žiletom, za finije radove.
Zaklana svinja podizana je na čengele da je majstor raspori, a i istranžira. Dobar majstor odvoji za dimljenje vrat, englesku, tirolsku i mesnatu slaninu, pa kolenice, špic rebra, kosti i nogice. Žene tada užurbano nose vangle sa iznutricama, a pomoćnici na stolu u dvorištu seckaj slaninu za čvarke, i zapitkiju domaćina da li je veličina dobra, dok im se između nogu vrzmaju mačke.
U neko doba, domaćica će iz kuće izneti šerpu sa mirišljavom prženom džigericom, da se doručkuje...
U kazanu, oraniji, krčkaju se čvarci. Međa ih drvenom varjačom, veličine manjeg vesla, neko mlađi, ali majstor s vremen na vreme priđe i napravi nekoliko krugova, kontrole radi. Pred kraj, kad zapene, dodaće mleko, da čvarci dobiju rumenu boju.
Posle soljenja, cede se kroz gazu, i stavljaju u vanglu, pa ih deca čuvaju od mačaka i jedu musavim prstima dok im ne pripadne muka...
A poslednjeg dana praznika, ručice torbi pucaju dok ih radni ljudi i građani tegle sa autobuske stanice do svojih solitera!
Za Dan Republike, uveče se na prvom programu televizije davao se partizanski film, a na drugom je emitovan splet kola i plesova naroda i narodnosti. A u vreme ručka, išao je dokumentrani program, pa su ga, na portabl televiziroma ruske marke "junost", gledali samo portiri i milicajci na dežurstvu.
Dvadesetdeveti novembar, inače, bio je praznik, Dan Republike, jer je tog dana 1943. godine u Jajcu stvorena nova Jugoslavija. Izbegličkoj Vladi i kralju Petru II zabranjen je povratak.
A posle 5. okrtobra 2000. godine , Vlada SR Jugoslavije ustupila je potomcima Petra II na korišćenje Dvorski kompleks na Dedinju...
(Kurir.rs / Momčilo Petrović)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) Ekskluzivno: Zavirili smo u Titovu vilu Galeb u Igalu, ono što je izgrađeno pre 40 godina i dalje ostavlja bez daha!
