Šta se dogodilo sa mesnim i mlečnim prerađevinama poreklom iz Srbije, u kojima je rusko ministarstvo poljoprivrede otkrilo opasnu bakteriju listeriju i štetni aditiv natamicin, o čemu je Kurir pisao, niko od nadležnih u Srbiji ne zna.
Ovo je za Kurir priznala i Emina Milakara, v. d. direktora Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, ali negira mogućnost da su zaraženi proizvodi vraćeni u Srbiju i prodati domaćim potrošačima.
- Svi proizvodi u kojima su u Rusiji otkrivene bakterije iz Srbije su otišli u ispravnom stanju i sa dokumentacijom koja to potvrđuje. Da nisu bili ispravni, ti proizvodi ne bi mogli da uđu u Rusiju. Da li je došlo do naknadne kontaminacije u toku transporta ili skladištenja kod kupca, mi to ne možemo da garantujemo. Posle obaveštenja iz Rusije sproveli smo provere u kompanijama izvoznicima i nismo našli ništa sporno - rekla je Milakara:
Ništa nije vraćeno
Našim izveštajem ruski nadležni organi bili su zadovoljni. Šta se desilo s tom robom koja je izvezena u Rusiju, ne znam, ali apsolutno ne postoji mogućnost da se ti proizvodi nađu na tržištu Srbije jer nam nijedan proizvod nije vraćen.
Podsetimo, u dokumentima ruskog ministarstva poljoprivrede i državne veterinarske uprave do kojih je Kurir došao tvrdi se da je u barenoj dimljenoj slanini i smrznutoj svinjskoj masti, koje su na rusko tržište izvezla tri proizvođača iz Srbije, otkrivena bakterija listerija. Takođe, tvrdi se i da je u siru trapistu jednog proizvođača iz Srbije otkriven štetni aditiv natamicin (E235).
Prebacuju lopticu
Šef Odeljenja za epizootilogiju Naučnog insituta za veterinarsvtvo Srbije dr Slobodan Stanojević ističe da se meso zaraženo listerijom, bez obzira na to da li je vraćeno u zemlju porekla ili nije, obavezno uništava.
- Trebalo bi da ga uništi onaj čije je i on mora da plati troškove uništenja. Pitanje je da li je jeftinije da se to meso uništi u Rusiji ili da se transportuje 2.000 kilometara i uništi u Srbiji. Odgovornost je na onome ko je to meso stavio u promet i garantuje za njega dok se ne potroši. To je isto kao kad kupite automobil i posle dve godine se utvrdi neki nedostatak, pa je proizvođač dužan da ga otkloni. Osim vlasnika, odgovorni su i prevoznik i kupac ako su nešto sa tim mesom radili. Na ruskim i našim organima je da utvrde gde je moglo da dođe do kontaminacije. U interesu je i proizvođača da sa sebe skine sumnju - kaže Stanojević i dodaje da ako se zaraženo meso vraća u Srbiju, nadležni organi Rusije o tome bi morali da obaveste nadležne u Srbiji.
Branislav Gulan
UVOZIMO LOŠE, PA TO LOŠE POSLE PRODAJEMO
Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU, ističe da su problemi sa izvozom mesa posledica uvoza žive stoke iz Evrope.
- Mi uvozimo žive svinje čiji se tov podstiče antibioticima i čije je meso zato mnogo lošijeg kvaliteta od mesa naših svinja koje se hrane kukuruzom. U 2017. uvezli smo 30 odsto prasića više nego 2016. Te prasiće, koji zbog antibiotika brže rastu i čija je proizvodnja jeftinija, mi pokoljemo i izvozimo, zato se i dešavaju problemi - kaže Gulan.
ČINJENICE
- 17.468 tona mesa svežeg mesa izvezla je ukupno Srbija u 2016. godini
- 35,1 milion evra vredelo je meso izvezeno iz Srbije 2016.
- 2.156 tona smrznute svinjetine izvezeno je u Rusiju u 2016.
- 2 tone goveđeg svežeg mesa izvezeno je u Rusiju u 2016.
- 20 tona živinskog mesa izvezeno je u Rusiju u 2016.
- 8 tona dimljenog svinjskog mesa izvezeno je u Rusiju u 2016.
SLAVICA TOMČIĆ - Foto: Shutterstock; PrintScreen; Kurir
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI! VLADA SRBIJE JEDVA DOBILA TROJKU!!!
