POLA KVADRATA STANA, 426 KAFA I 22 MESEČNE MARKICE: Šta sve možeš s prosečnom srpskom platom u Beogradu, Nišu ili Subotici i ko pelene i bombone kupuje na komad?

BEOGRAD - I ne sećam se kada sam poslednji put ručala u Skadarliji ili otišla na neki koncert. Šta imam od toga što živim u Beogradu. A evo moja rođaka u Novom Sadu, sve joj i blizu i povoljno - žali se jedna dama u gradskom prevozu na visoke prestoničke cene.

Kada se uzme u obzir da je prosečna plata u regionu Beograda za 113 evra veća, nego u Vojvodini i za 200 više nego u ostatku Srbije, a nisu svi troškovi koje građani plaćaju fiksni, postavlja se pitanje šta se sve može od jedne plate u različitim gradovima ove zemlje.

Pošto kvadrat stana?

Kvadrat u samom centru Subotice košta 600 evra, te za jedno mesečno primanje Subotičani mogu da kupe tri četvrtine kvadrata. Ako ga pazare u prigradskom naselju (po ceni od 414 evra), moći da kupe čitav kvadrat i da im još ostane kusura. Za celu nekretninu na najboljoj lokaciji morali bi u teoriji da štede celu platu 65 meseci ili nešto više od pet godina, dok će im ona na periferiji u ruke stići za 44 plate ili tri i po godine.

Plate su niže na jugu, a isti stan skuplji je u centru Niša nego na severu zemlje, te se po ceni od 750 evra po kvadratu može pazariti samo pola kvadrata za jednu njihovu platu. Dakle, nekretnina bi morala da se stiče štednjom cele plate 99 meseci ili nešto više od osam godina.

Čak i za dom na periferiji, Nišlije moraju da rade najduže, jer je po ceni od 501 evro po kvadratu za dvosoban stan potrebno štedeti pet i po godina.

Sve i da celu prosečnu platu odlažu za 50 kvadrata u centru, Beograđani novac neće skupiti ni za 14 godina. Samo jedna trećina kvadrata mesečno može da se kupi na ekskluzivnoj lokaciji u centru, ali se zato ona na periferiji najbrže stiče - prosečna zarada pokriva kvadrat i po u Ovči, a ovoliki stambeni prostor na toj lokaciji za tri godine.

Muke podstanarske

Kada je o rentiranju reč, Subotičani stoje najbolje - dvosoban stan u centru grada može se naći za oko 170 evra, čime jedna prosečna plata pokriva dve i po kirije. Stan na Prozivci, naselju na periferiji grada, nalazi se i za 90 evra, zbog čega jednu platu mogu da rastegnu na četiri meseca zakupa.

Ista kvadratura na Čairu, nameštena i moderno opremljena, duplo je skuplja i iznosi oko 350 evra, zbog čega jedna plata jedva pokriva mesečnu kiriju. Nišlije će namešten stan i na daljoj lokaciji opet platiti više nego Vojvođani - za oko 110 evra, te će tri kirije "pojesti" jednu mesečnu zaradu.

Uprkos većim cenama zakupa Beograđani opet stoje bolje od njih - za 380 evra mesečno može se naći stan u užem centru, te mesečni priliv novca pokriva stanarinu i po. Ako iznajmljuju na Kanarevom brdu, za 50 kvadrata daće oko 163 evra mesečno i tako se obezbediti za tri i po kirije.

Vožnja gradskim prevozom

Gradski prevoz izgleda da opet najviše boli naše zemljake sa juga. Dok prosečna plata Beograđana pokriva 17 mesečnih karata za tri zone (3.890 dinara), u Nišu je na nižu prosečnu platu cena mesečne karte 3.305 dinara. Od onoga što zarade za mesec dana, Nišlije mogu da se voze samo 13 meseci.

I ovde dominiraju Subotičani gde je cena "mesečne" 2.450 dinara, što će reći da za jednu platu mogu da se voze 22 meseca.

Vožnja taksijem

Sa startom od 170 dinara i kilometrom za 65 dinara Beograđani taksijem za prosečnu platu mogu da se voze 1.047 kilometara. U Subotici taksi uzima 80 dinara za start i 60 po kilometru, što stanovnicima obezbeđuje 914 kilometara vožnje. Niš je barem u ovom prvi na listi - start je 80 dinara, a pređeni kilometar 40, zbog čega za jednu platu mogu da se voze 1.108 kilometara.

Vožnja automobilom

Iako Nišlije duže od Beograđana mogu da se voze u tuđem automobilu, za novi moraju da čekaju skoro duplo više. Prošlogodišnji najtraženiji novi model automobila, "fijat 500l", koji košta oko 15.000 evra, Beograđani mogu da priušte od 26 plata, Subotičani od 32, a Nišlije od bezmalo 40.

Pijaca - sir, kajmak i jaja

Nišlije će za svoju platu moći da pojedu najviše sira, a Beograđani kajmaka i jaja. Sudeći po pijačnim barometrima u ova tri grada, u Subotici se za prosečnu platu može kupiti ili 166 kilograma sira, ili 61 kilo kajmaka, ili 4.577 jaja. U jedna zarada pokriva ili 178 kilograma sira, ili 68 kilograma kajmaka, ili 4.439 jaja, dok su Beograđani i ovde "pokupili kajmak" - jedna prosečna mesečna dobit pokriva 80 kilograma kajmaka, to jest 4.871 jaje ili 136 kilograma sira.

Kafa s ratlukom na Zlatiboru "izuva"

Trenutno popularne planine "izuvaju" sa cenama, ne samo kada je reč o ski kartama i smeštaju, već i o mnogo jednostavnijim stvarima - čak i obična domaća kafa sa ratlukom u centru Zlatibora košta 160 dinara. Za jednu platu Beograđani će "moći" da ispiju 426 ovih kafa, Subotičani 343, a Nišlije 277.

Letovanje

Ko "uhvati" trenutne akcije za porodični apartman u Pefkohoriju na bazi polupansiona izdvajaće oko 63 evra po danu. Za samo jednu prosečnu platu četvoročlana porodica iz Beograda obezbediće sebi devet dana u Grčkoj, porodica iz Subotice sedam dana, a ona iz Niša ni celih šest.

Cene vrtića

Sudeći po cenama vrtića, sa sve donacijama grada, Beograđani za jednu platu mogu da omoguće 12 meseci obdaništa za jedno dete, Nišlije 11, a Subotičani čak godinu i po dana.

Odlazak u bioskop

Bioskop je jedna od stvari koje se Beograđani najčešće odriču, mada imaju najbolje sale. Da jedna četvoročlana porodica ode na projekciju 3D filma, moraće da izdvoji četiri puta 650 dinara, ne računajući kokice, sok i gorivo. Jedna prosečna plata tako bi mogla da pokrije 26 familijarnih poseta bioskopu.

Cena karte za taj isti film, čak i u isto vreme, u Subotici iznosi 350 dinara i obezbeđuje da 39 puta odgledaju neku projekciju, dok je u Nišu skuplja, ali uz porodični paket od 1.280, jedna plata pokriva 35 filmova.

Pelene, ulošci, WC papir i cigarete na komad, a ugalj na kilo

Poražavajuća je činjenica da građani Srbije usled nedostatka para sve češće kupuju na komad razne potrepštine - pelene, toalet papir, higijenske uloške, otvaraju se i kutije slatkiša, cigareta, ali i praška za pranje veša, pa se pazari na grame...

Prodavci kažu da generalno ljudi i sve ostalo - voće, povrće, meso... sve češće kupuju ili na komad ili na neke minimalne količine.

U niškim prodavnicama i apotekama, građani "na sitno" najčešće kupuju cigarete, toalet papir, lekove, dok se prašak za pranje veša kupuje na grame.

Jedna cigareta kreće se od 10 do 30 dinara, zavisi od marke, rolana toalet-papira (izvučena iz većeg pakovanja) košta 13 dinara, prašak za pranje veša 500 grama je 50 dinara, obična bombona 5, a čokoladna 6 dinara...

I popularni trouglasti sir koji se inače prodaje u originalnom pakovanju od šest komada, može da se pazari na komad, a cena jednog je 25 dinara.

I u Kruševcu se na komad može kupiti puno toga, od uložaka i pelena preko vitamina do slatkiša

- Već godinama prodajemo pelene za decu i odrasle na komad. Cena za odrasle se kreće od 55 do 66 dinara po komadu, a za decu zavisi od kilaže i proizvođača. Prodajemo i higijenske uloške za žene na komad - kažu u jednoj radnji koja prodaje kućnu hemiju i slične proizvode.

Prodaja na komad je popularna i u prodavnicama slatkiša. Iz originalih kutija sa mnogo više komada nego što to sebi mogu da priušte, građani uzmu koliko mogu da plate. Prodavci tvrde da ima onih koji kupe po 2-3 komada, u zavisnosti koliko dece ili unuka imaju, ili da se sami zaslade.

U kraljevačkim dućanima najčešće se na komad prodaju tablete koje koriste mašine za pranje sudova, ali i rolne toalet papira. Jedna rolna, tako, izvađena iz originalnog većeg pakovanja košta 20 dinara. Veoma je česta i prodaja tabletica za mašinsko pranje sudova - jedna takva u Kraljevu košta od 12 do 20 dinara po komadu.

U manjim vojvođanskim gradovima kao što su Vrbas, Bačka Palanka, Sombor, Zrenjanin i Vršac, najčešće se kupuju pelene na komad, kao u apotekama tako i prodavnicama i to u samom centru grada. Jedna pelena je 30-40 dinara.

I u Beogradu se najčešće na komad kupuju pelene i lekovi. A kad je reč o pijaci...

- Nema narod para, dolaze ovde i kupuju po 2 jabuke za 20 dinara ili po 100 grama sušenog voća - kaže gospodin za jednom tezgom.

Manje lokalne prodavnice često prodaju jaja na komad, po ceni koja varira između 10 i 15 dinara, kao i različite bombone ili žvake koje se kupuju za 5 dinara po komadu.

Hleb od juče

Lozničani za 15 dinara mogu da kupe veknu hleba

- ali jučerašnjeg. Da je hleb od juče veoma tražen, kažu i u mnogim vojvođanskim mestima, a cena se kreće od 10 do 15 dinara. Takođe, pecivo proizvedeno ujutru u pekarama širom Vojvodine predveče se prodaje u pola cene. U Valjevu se takođe često kupuje hleb od juče.

U jednoj valjevskoj prodavnici zdrave hrane u samom centru grada prodavac nam priča da tu mahom penzioneri za svoje unuke pazare slatkiše - na komad, pa čak i bombonu!

- Prvi slučaj je bio kada je u radnju ušao stariji, uglađeni gospodin i pitao koliko košta jedna bombona. Rekao sam mu da je cena 5 dinara, tražio je samo jednu, a onda sam mu ja poklonio još dve i dugo sam posle toga bio bez teksta - seća se vlasnik radnje Nemanja.

Mnogi građani se snabdevaju i ugljem i drvima na kilo.

(Kurir.rs/Blic/D.T./Foto: Kurir)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Kurir TV: Šta se najviše kupuje u Srbiji?