ŠKOLE PUMPAJU OCENE ĐACIMA: A na maturi bude katastrofa!
Društvo -
Podižu prosek učenicima zarad boljeg rejtinga ustanove, a na završnom ispitu se vidi da osnovci malo znaju, kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola
Nastavnici i direktori u mnogim osnovnim školama u Srbiji masovno pumpaju ocene đacima, od čega najviše štete imaju vredni učenici koji su odlične ocene zaslužili znanjem, tvrdi za Kurir Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
Razlog za ovu pojavu, kako navodi, jeste želja direktora da povećaju ugled škole kako bi kasnije dobili kao ustanova što bolju ocenu, privukli više dece i dobili još neke benefite, a u velikoj meri na ovu pojavu utiču i roditelji koji vrše pritisak na nastavnike.
- Na kraju školske godine dolazi do inflacije ocena, od tri na pet, od dva na četiri, tako da se prosto zapanjite da li je to moguće. Roditelji dosta vrše pritisak kako na nastavnike, tako i na direktora da bi im deca imala bolji uspeh i da bi se lakše upisala u srednje stručne škole, bez obzira na to što nemaju znanja da to postignu. Ako imate odličan uspeh, možete da upišete bilo koju gimnaziju. Ako imate ocene, a nemate znanje, onda ugrožavate one izuzetno vredne i kvalitetne učenike koji su posvećeni znanju. Ako se izgube vrednosti vezane za znanje, onda su u društvu poremećene vrednosti - kaže Antić.
Makedonsko rešenje
OTKAZI ZA NASTAVNIKE
Antić smatra da bismo se u rešavanju ovog problema mogli ugledati na Makedonce.
- Makedonci na kraju školske godine imaju testove koji obuhvataju čitavo gradivo. Ako ti testovi pokažu veliku razliku između ocena na kraju školske godine i ocene na testu znanja, posle tri takva testa nastavnik dobija prekid ugovora o radu.
On dodaje da je problem štelovanja ocena najočigledniji kad se uporedi uspeh đaka na kraju školske godine sa uspehom na maloj maturi.
- Sve to pokazuju statistički podaci, nisam to ja izmislio. Skoro polovina učenika (43,8%) na kraju osmog razreda bila je odlična, trećina (34,2%) imala je vrlodobar uspeh, petina (20,65%) dobar, a 1,4 odsto đaka bilo je dovoljno. Prosečna ocena je bila 4,11. Ti uspesi koje učenici ostvaruju na kraju školske godine potpuno su suprotni rezultatima na maloj maturi jer pojedini odlikaši jedva prođu malu maturu. Prosečne ocene na maloj maturi su u rangu dvojke. Nemoguće je i nelogično da imate toliki broj đaka sa odličnim uspehom, a na maturi je prosek dovoljan - dva. Po ocenama iz škole izgleda da su puni znanja, a prema oceni na maloj maturi pokazuju neznanje - kaže Antić.
foto: Media centar
On ukazuje i na problem prevelikog broja vukovaca i učenika sa odličnim ocenama u određenim sredinama.
- Postoji i nejednakost ocenjivanja po gradovima i selima Srbije. U određenim delovima Srbije postoji veliki broj vukovaca ili učenika sa odličnim uspehom, kao što su Leskovac sa 22,4 odsto, Niš sa 18,5 procenata i Jagodina sa 17,5 odsto vukovaca - ističe Antić.
Slobodan Brajković
REŠENJE SU ČESTE I RAZLIČITE KONTROLE
Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti, potvrđuje da povećavanje ocena učenicima postoji, ali ne u svim školama.
foto: Fonet
- Ima škola gde se radi dobro i gde deca dobijaju ocene prema znanju, tako da su odlična i po uspehu u školi i na završnom ispitu. Ali ima i škola gde se povećavaju ocene da bi škola imala veći prosek i da bi dobila bolju ocenu prosvetne inspekcije. Jedini način da se ova pojava spreči jeste da ministarstvo utiče na direktore i profesore raznim kontrolama.
Kurir / Slavica Tomčić
Foto: Shutterstock, Fonet, Media centar
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(VIDEO) OVO JE BIO RAZLOG NAPADA NA AMBASADU SAD U PODGORICI! Jauković u pismu porodici objasnio zašto je bacio bombu na ambasadu!
