BEOGRAD - Od devetoro, koliko ih je u Srbiji izgubilo život zbog morbila, troje umrlih je bilo uzrasta oko 40 godina. Isto toliko njih imalo je oko 30 godina, dok je jedna pacijentkinja imala 21 godinu. Zabeležene su i dve smrti među decom, od dve i četiri godina.
Epidemiolog, prof. dr Branislav Tiodorović, objašnjava da nije poznato za sve umrle pacijente da li su bolovali od nekih hroničnih bolesti.
- Slično se dešavalo i u pandemiji gripa. Imali smo slučaj potpuno zdravog 23-godišnjeg mladića, koji je, međutim, preminuo od gripa. Nakon obdukcije ustanovilo se da je imao malformaciju na srcu, astmu, bolesti za koje nije ni znao da boluje. Tako je sigurno slučaj i sada - kaže prof. dr Tiodorović.
Objašnjava da postoji mogućnost i da je smrtni ishod, nakon komplikacija, mogao da usledio zbog nejasne etiologije. Ovaj broj smrtnih slučajeva, za doktora je veliki broj, a to samo pokazuje koliko je virus poseban, da može veliki broj ljudi da zarazi.
- Očigledno je da virus morbila kod jedne osobe izazove upalu pluća ili mozga, a kod druge neće dati takvu kliničku sliku. Nemo svi isti imunitet, a pogotovu što sam virus dodatno smanjuje imunitet kod obolelog. Ogromna većina ljudi se izbori sa virusom, ali ima i onih kod kojih se sve iskomplikuje - kaže dr Tiodorović.
Epidemiolog dr Predrag Kon smatra da umrli pacijenti najverovatnije nisu ni bili vakcinisani, kao i da su ljudi tih godina, pored male dece, u najvećoj opasnosti od oboljevanja.
- Sada smo najverovatnije na vrhuncu epidmeije malih boginja i od polovine marta epidmeija će početi da popušta. Ipak, Beograd je i dalje vrlo ozbiljno mesto širenja bolesti, jer imamo još 20 odsto nevakcinisane dece - kaže Kon.
U Srbiji je od malih boginja obolelo više od 3.000 ljudi, a epidemiolozi smatraju da je broj obolelih daleko veći, jer se svi ne jave lekaru, već odleže kod kuće.
Pored sasvim male dece, uzrasta do 4 godine, na udaru malih boginja su svi koji imaju više od 25 godina. Generacija koja sada ima između 25 i 47 godina vakcinisana je samo jednom dozom cepiva, zbog čega su samo polovično zaštićeni, dok oni rođeni pre 1971. u velikom broju slučajeva uopšte nisu vakcinisani.
Jedna doza štiti, ali nije dovoljna
Do 1993. vakcina protiv morbila davala se u jednoj dozi. To znači da su rođeni između 1971. i 1993. primili samo jednu dozu takozvane monovakcine protiv morbila. Nakon toga, od 1978. godine počinje da se primenjuje MM vakcina, za morbile i zauške, a u Srbiji postaje obavezna 1981. godine i od tada je sva deca primaju, ali takođe samo u jednoj dozi.
Tek 1993. godine počinje se sa primenom MMR vakcine, koja štiti od morbila, rubeola i zauški, i to u dve doze. Druga doza se u početku davala kada dete napuni 12 godina, ali je ustanovljeno da se virus najbrže širi u školama, pa se od 2006. godine revakcinacija radi pred polazak dece u školu.
Ugroženost po godištima
- Rođeni do 1960. godine ako su preležali male boginje, a za većinu postoji mogućnost za to, imaju doživotni imunitet.
- Rođeni između 1961. i 1971. godine zaštićeni su delimično. Oni stariji ako su preležali boginje, imaju trajni imunitet, dok su mlađe osobe iz ove kategorije primile samo jednu dozu vakcine, čije je dejstvo između 10 i 15 godina, pa postoji šansa da budu zaraženi u trenutnoj epidemiji.
- Rođeni između 1971. i 1981. godine su primili isto samo jednu dozu vakcine i, oni spadaju u dlimično zaštićenu kategoriju.
- Malo drugačije je sa kategorijom ljudi koja je rođena između 1981. i 1993. godine. Za ove ljude postoji šansa da su primili drugu dozu vakcine, koja se davala u 12 godini. Mlađi iz ove kategorije imaju veće šanse da su primili dve doze, nego stariji.
- I na kraju rođeni posle 1993. godine je kategorija stanovništva koja je zaštićena sa obe doze, ali i oni mogu da obole, što se i dešava, kada dođe do narušavanja kolektivnog imuniteta, kao što je to slučaj sada.
(Kurir.rs/Blic/Sonja Todorović/Foto: Shutterstock)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Male boginje u Srbiji! Proverite da li imate 6 simptoma ove zarazne bolesti!
