Duško Nikolić, poslednjih godina beskućnik, koji je umro na pijaci u Boleču, biće sahranjen kao NN lice jer, nažalost, nije dočekao da dokaže ko je.
Od njega su se tužno oprostile žene koje su mu poslednjih godina pomagale, a njihovo obraćanje na Fejsbuku privuklo je veliku pažnju. Život je počeo kao siroče, ali se nije predavao, radio je i othranio dva sina, ali kada je pre 15 godina, jednog kobnog dana, život obojice završio u saobraćajnoj nesreći, Duško se slomio. Od tada za njega više ništa nije bilo važno, sem da nekako preživi do sledećeg jutra.
"Biće sahranjen kao NN lice na groblju za beskućnike bez prisustva javnosti. To je jako tužno, divan čovek je živeo među nama. Nekada je imao porodicu, a biće sahranjen kao da je niko i ništa", rekla je jedna od tri žene koja ga je najčešće pazila.
Prema njenim rečima, zahtev za proveru državljanstva poslali su još pre tri godine.
"Potvrđeno je da ga ima, ali tu procedura staje, ne znamo zašto. Na kraju, iz Centra za socijalni rad u petak su javili da je stiglo državljanstvo, ali on je preminuo u ponedeljak i nije dočekao da taj papir uzme u svoje ruke, zbog čega će biti sahranjen kao NN lice", kaže žena.
Iskren prijatelj, nikada se nije žalio
Ona ne želi da njeno ime izlazi u javnost, ali priča da je u Dušku imala iskrenog prijatelja koji je uvek bio spreman da pomogne i nikada se nije žalio. Kada ga je odvela u Prihvatilište za odrasla lica u Kumodraškoj ulici u Beogradu teško je podnosio takav život.
Nedostajali su mu njegovi psi koje je nazivao „bebama“ i izlazio je napolje kako bi otišao do Vinče ili Boleča da ih nahrani. Često se nije vraćao po nekoliko dana pa su u prihvatilištu zaključili da je napustio smeštaj, zbog čega nije mogao više da se vrati nazad u ove najledenije zimske dane.
Smrt dočekao pored tezge na pijaci
Tako je nađen mrtav pored jedne tezge na pijaci u Boleču, a našla ga je žena koja mu je svako jutro tu donosila hranu. Da je bilo više empatije, a manje birokratije države, Duško bi imao dostojniju starost, uz dokumente mogao bi da prima i socijalnnu pomoć, kao i da se leči.
Duško je rođen je kao blizanac u siromašnoj porodici u Beočinu i ubrzo je ostao siroče, pa život nastavlja u domu. Brat blizanac Sava mu gine u ratu. Posle te tragedije i vojske, Duško osniva porodicu u Kladovu odakle mu je bio otac. Kada ga je žena napustila, ostao je sam sa dva sina koja je sam othranjivao. No tragičnog leta 2003. godine obojica sinova mu ginu u saobraćajnoj nesreći u Crnoj Gori.
Ne zna šta ga je sprečilo da se ubije
"Rekao mi da nije znao za sebe i da ne zna sta ga je sprečilo da se tada ne ubije. Nije imao želju za životom. Odlazi sa posla i živi po vikendicama gde u nekoj od njih gubi sve dokumente.
Tada više nije imao ni novca da vadi nove i tako Duško Nikolić postaje beskućnik i NN lice koje polako počinje da se odaje alkoholu. Često je živeo na pijaci gde su ga jednom lopovi pretukli polomili nekoliko kostiju i izboli nožem, jedva je preživeo", nastavlja sagovornica.
Pored svega što mu se izdešavalo u životu, kažu da je bio je blage naravi, uvek nasmejan, nije mrzeo ljude, niti je bio ogorčen. Živeo je život koji nije bio dostojan uličnog psa, ali je zadržao svoje dostojanstvo. Novac koji su ove žene prikupile na Fejsbuku da bi se Dušku uradili novi dokumenti biće potrošen za hranu za njegove pse. Njihova poslednja želja je da nekako obeleže grob Duška Nikolića, da mogu da ga obilaze i spasu do zaborava.
(Kurir.rs/Blic/A. Latas/Foto: Printscreen/Facebook)
NE PROPUSTITE
