Odrastao u Drvaru, najmlađi od četvoro braće. Jako siromašna porodica. Nismo imali zemlju, stoku... Imali smo stan sa dve sobe, WC u hodniku, kupatilo nismo imali... Za mene je otkrovenje bilo kad sam mogao da imam kupatilo, ispričao je jednom prilikom Mirko Alvirović.
On je u emisiji "Tako stoje stvari" i "Balkanskom ulicom" ispričao do tada nepoznate detalje iz njegovog života.
Završio je srednju učiteljsku školu u Bihaću, studirao je književnost a diplomirao žurnalistiku. U Beograd je došao trbuhom za kruhom... Nikoga u Beogradu nije poznavao.
"Stignem tako do Filsmkog grada... Hteo sam da nađem nekoga ko bi mi pomogao da se snađem... Znao sam da ima ljudi iz Drvara koji rade u Beogradu... Sedim ja tu gde stižu atobusi nadajući se da ću nekoga videti... Ceo dan sam sedeo i nikoga nisam video... Već je suton, prilaze dva momka... Pitaju me šta radim, ja reko čekam da vidim nekog svog zemljaka... Kaže ovaj jedan - E Nikoliću aj da ga vodimo nek spava kod nas imamo onaj prazan krevet..."
U Beogradu mu je prvih godina veoma teško bilo.
"Kupim zemičku, pa pola pre podne, pola poslepodne... To sam jeo. Kad sam kući otišao posle 2 godine imao sam 57 kilograma... Majka zaplakala, rekla bratu da me pita da li sam bolestan. Bukvalno nisam imao šta da jedem", ispričao je tada Alvirović.
Ponosno je isticao da je zahvaljujući supruzi Tanji uspeo u svemu. Ona se kako kaže brinula o deci i njegovoj karijeri jer je on mnogo putovao.
Prva kola je sebi kupio 1969. godine.
"Ja sam između ostalog spremao prijemni za FDU... U međuvremenu sam skoro mesec dana pikao beton na jednom aerodromu. To je značilo - uzmeš macolu od 5 kilograma i udaraš u beton da bude neravan kako bi oni stavili posle novi sloj. I dođe dan kad je trebalo da idem na prijemni. Kažem ovom Gojku koji je radio sa mnom - Ja sutra idem na prijemni, radiš bez mene.
- A ne. Pa sutra završavamo posao.
- Ali čoveče, moram na prijemni spremao sam se.
- Ne. Ako ne dođeš sutra, računaj kao da nisi ni radio.
I onda dilema - da li da odem na prijemni ili da dođem na posao. Računao sam ako položim onda je sve uredu... Snalaziću se. Ali šta ako ne položim. Onda sam izgubio novac od koga sam mogao da živim skoro tri meseca. I tako ja ujutru odem ipak da pikam beton a ne na prijemni. Zaradim lep novac, a posle dobijem na osnovu tog posla još jedan, od koga uspem da uštedim 400 dinara. Taman za polovnog fiću."
Dugo je radio AMSS kao isntruktor vožnje.
"Imao sam drugi sistem obuke. Kod mene je mogao da se obučava samo onaj ko bi prihvatio moje uslove. Kad ja kažem da je naučio onda može na polaganje. To nije bilo vezano sa brojem časova. Ako ne položi, e onda ga posle toga ništa nije koštalo dok ne položi", rekao je on.
Među onima koje je obučavao bilo je dosta poznatih ličnosti. Među njima jedan od naših najboljih fudbalera Vladimir Petrović Pižon i glumica Dara Čalenić, koju publika najviše zna iz serijala "Žikina dinastija" gde je igrala Daru - Žikinu suprugu.
"Ponudili smo mi u jednom trenutku da iz auto škole da pređem u sluižbu 987. Bio sam dežurni na telefonu i pomagao ljudima.Sa veće plate sam prešao na manju jer sma znao da tu mogu da iskoristim neka svoja znanja. Slušajući njih video sam koliko im je potrebna pomoć. Tako me jednom zove čovek - vozi škodu 110... Hladno je, niska temperatura. Vozilo mu stoji na parkingu. Ne može da ga pokrene, smrzlo se gorivo. Odvezi ga u garažu i pusti ga da jedno 2 sata se cev otopi koja dovodi gorivo..."
Sergej Šestakov je insistirao da Alvirović pređe 1986. godine na TV.
O Satovoj patroli ispričao je malo poznate detalje.
Nikada za ovih 23 godine ekipa SAT se nije okupala u moru kad radimo patrolu. Mi prepodne jedemo, sledeći obrok je tek uveče. To je izuzetno naporan posao. Naša prosečna brzina kad radimo SAT patrolu je 35 kilometara. Moji snimaltelji više prepešače nego što se voze jer treba kadrove snimiti sa svih strana.
Kurir.rs
