Karl Marks jedno je od najzvučnijih imena svetske istorije. Uz njegovo ime često stoji i revolucionar, filozof, mislilac i socijalista. Jedno od njegovih najpoznatijih dela, poznato gotovo kao i njegovo ime, "Kapital" antikapitalističko je, a ujedno i temelj modernog internacionalnog komunizma.
Budući da je u svojim delima davao sasvim drugačiji pogled na svet i društvo, novu interpretaciju svetske istorije, te se bavio analizom društvenih odnosa, jedan je od utemeljivača nove sociologije, prenosi Espreso.co.rs.
Smatra se kako je Marks, kao pisac, izvršio najveći uticaj na svetsku istoriju. Teško je izdvojiti koje od njegovih dela je najuticajnije. Iz njegovih dela i interpretacije njegove misli nastao je jedan od najdominantnijih pravaca svetske istorije: marksizam. Komunistički manifest, takođe jedno od značajnih Marksovih dela, daje nam uvid u to kako je on zamišljao novo komunističko društvo. Na toj misli radio je zajedno sa Engelsom. Osnovne ideje Manifesta kasnije će inspirisati nastanak i širenje komunističkog pokreta, pojavu socijalističkih revolucija i razvoj socijalizma u svetu.
Marks i Engels svojevremenu su i među Srbima imali status polubogova. Iz sveg glasa pevalo se "Ne veruj u nebesa, no u Marksa i Engelsa". U to vreme ono što su pisali o Srbima gurano je pod tepih. Srbi su nekritički zavoleli Marksa i Engelsa. Previđajući, kako su oni o Srbima pisali sa omalovažavanjem i pakošću.
Engels je, podstaknut visokim mišljenjem Getea, Hajnea i Herdera o srpskoj narodnoj poeziji, počeo da uči srpski jezik, ali nije oduševljen - u svemu vidi produženu rusku ruku i ništa više. Engels je bio vrli poznavalac srpske istorije, znao je za srpsku srednjovekovnu državu, za sve borbe Srba za slobodu od otomanskog zla, ali ipak i on i Marks ostaju pri svojim krutim etno-sociološkim šemama o narodima u Evropi.
Oni su evropske narode svrstavali u dve velike grupe: s jedne strane kulturni narodi nosioci kulturnog, civilizacijskog i privrednog napretka (u kojima će po njihovom ,,proročanstvu" najbrže doći do korenitih, revolucionarnih promena, budući da je u njima i proleterijat najmasovniji). To su bili keltsko-romanski-germanski narodi Zapadne Evrope (Englezi, Francuzi, Nemci), a od Slovena jedino Poljaci. S druge strane tu su manje više ,,varvarski otpatci naroda", Rumuni, Grci, Južni Sloveni itd., pa čak i Rusi, pisali su Marks i Engels.
NE PROPUSTITE
Oba ova revolucionara teoretičara bili su odbojno raspoloženi prema Srbima i njihovoj borbi. Marks je Srbe smeštao među -zakržljale, nužno kontrarevolucionarne narode bez istorije i istorijske svesti, čija je jedina sudbina da nestanu u oluji svetske revolucije. Dok je sa druge strane Engels sa oduševljenjem primio vest o pobedi Turske 1878. godine. U to vreme pisao je: "Srpska oslobodilačka vojska mora da živi na svoj vlastiti račun i posle razmetljive ofanzive, a da nije nigde ozbiljno tučena, najpre u svoju hajdučku jazbinu".
Marks i Engels omalovažavali su male narode, govoreći kako su nesposobni za oslobodilačku borbu, oduzimajući im time i pravo na samostalnu državu i proričući im nestanak sa istorijske scene. Srbi su im bili krivi zbog težnje da se oslobode od vlasti svojih ,,legitimnih gospodara" Turaka. U tim težnjama videli su otvaranje puta za rusku invaziju na Zapad.
(Kurir.rs / Espreso.co.rs)
