BEOGRAD/KRUŠEVAC - Godinama je kašljao, ali se nije usuđivao da uradi rendgen pluća. Povremeno mu je prolazilo kroz glavu da ima rak, ali bi tu pomisao brzo oterao tešeći se rečima: "I prošle godine sam kašljao, da imam rak već bih dosad umro".
Međutim, dijagnozu koju je doživeo kao smrtnu presudu, a od koje u Srbiji godišnje oboli gotovo 6.000 ljudi, sada ima i Bratislav Atanasković (59) iz Kruševca.
O njegovoj borbi sa rakom pluća, sreću da dobija najnoviju imunoterapiju iz donacije, kao i predosećajima koje je imao u vezi ove opake bolesti, otvoreno priča za list da bi upozorio i druge da osluškuju svoje telo i veruju svojim instiktima.
Crv sumnje koji mu nije dao mira
- Po glavi mi se motalo još od 2010. godine da imam rak pluća i to kada sam se prvi put zakašljao. Izgubio sam vazduh dok sam vozio kola. Pomislio sam da je to najverovatnije od cigareta. Tada se još nisam ni zamarao, jeo sam normalno i znao da popijem koju - priča Bratislav.
Kašljanje se nakon toga nastavilo. Išao je zbog toga više puta kod lekara. Slušali su ga, propisivali razne sirupe za iskašljavanje, ali ništa se nije poboljšavalo.
- Jedan od problema bio je što nakon silnog kašljanja nisam mogao ništa da iskašljem. Pomislio sam nekoliko puta da treba da odem da slikam pluća, ali onda sam sebe utešim da bi do sada već umro da imam rak. A ustvari plašio sam se da mi ne potvrde tu dijagnozu - iskren je Bratislav.
Kaže da je sigurno sedam-osam godina tešio sebe, dok na kraju nije skupio hrabrost i uradio rendgen pluća.
- Tokom noći sam se zakašljao, toliko jako da sam probudio i ženu. Opomenula me je da ne može da spava zbog mog kašlja i da moram hitno da idem kod lekara. I tako sam rešio. Doktorka me je ozbiljno shvatila i prvo me je uputila na rendgen. Prvi slobodan termin bio je 25. januar ove godine - priseća se on.
Kaže da mesec dana nije razmišljao o bolesti. Bila je Nova godina, Božić, pa njegova slava 20. januara. Slavilo se, jelo i pilo. Pet dana nakon slavlja otišao je na snimanje.
- Rezultat je bio da imam neku masu na levom plućnom krilu. Upućuju me kod pneumologa. I dalje ništa ne slutim. Sa ženom odlazim na skener, koji su mi u međuvremenu zakazali. Doktor mi kao iz topa kaže "ovo je klasičan tumor pluća". Ostajem šokiran. Uspeo sam samo da izustim da nije možda benigni, ali mi doktor objašnjava da bez dodatnih analiza to se ne može znati - priseća se Bratislav.
Tokom februara primljen je na Kliniku za plućne bolesti KCS, gde mu rade dodatne analize. Srećom, jedna od doktorki ponudila mu je da uradi dodatne analize kako bi utvrdili da li njegov tip karcinoma može da se leči najnovijom imunoterapijom.
Za to vreme njegovo zdravstveno stanje polako se pogoršavalo. Sve mu je bilo lošije. Izgubio je apetiti. Volju. Pojavili su se bolovi u levom ramenu, jer je tumor pritiskao nerve. Gubio je i glas.
- Umoran sam bio. Mogao sam jedino da ležim. Smetali su mi i ljudi, sve me je nervirao. Pio sam trodone zbog bolova. Potpuno sam se bio povukao u sebe - kaže Bratislav.
I onda su stigli rezultati. Bio je kandidat za imunoterapiju i prvu dozu dobio je sredinom aprila.
- Kažu mi da sam imao veliku sreću, odnosno nas 25-ro je dobilo šansu da se leči najnovijom terapijom - dodaje on. Nakon deset dana od prve doze imunoterapije, objašnjava, osetio je prvi boljitak.
- Prvo je počeo bol u ramenu da popušta, a kasnije više nisam bio umoran, a i apetit mi se vratio. Onda sam počeo noću da se budim i da jedem. Jednu noć sam dobio želju da jedem sataraš. Uh, kilogram bi pojeo u tom momentu - kaže Bratislav sada već vidno raspoložen.
Uskoro ga čeka treća doza imunoterapije, a nakon toga će imati snimanje skenerom, da se vidi da li se tumor smanjio i da li će sada moći da se operiše. Već prve analize pokazale su veliko poboljšanje, a krvna slika mu je kao da nikada nije bio bolestan.
- Imao sam sreću u nesreći. Ova vrsta tumora bila mi je ulaznica za lek - zaključuje Bratislav.
Šanse za uspešno izlečenje su decenijama imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi, i koji su operisani. Poslednjih 15 godina situacija se značajno menja pojavom personalizovane, molekularne-biološke terapije i najnovije, imunološke terapije.
- Klinika ima iskustva u lečenju molekularnom terapijom od 2011, od kada se lekovi primenjuju prema smernicama RFZO -a, a sa imunoterapijom najviše preko donacija i kliničkih studija. Trenutno iz donacije lečimo 25 pacijenata najnovijom imunoterapijom i rezultati su ohrabrujući. Terapija se uključuje pacijentima kod kojih se utvrdi postojanje biomarkera kao pokazatelja najveće verovatnoće da će pacijent reagovati. Terapijski odgovori, potpuno ili delimično povlačenje tumora, kod mnogih pacijenata su dugotrajni. Na taj način karcinom pluća, postaje sve više hronična, a ne smrtonosna bolest - objašnjava dr Natalija Samardžić, načelnica dnevne bolnice u Institutu za plućne bolesti KCS.
Podmukla bolest bez simptoma
U većini slučajeva, rak pluća ne daje nikakve simptome sve dok bolest već ne uznapreduje. Ipak, postoji i mnogo slučajeva u kojima ljudi simptome ove teške bolesti zamenjuju nečim drugim, što je uvek fatalna greška.
Zato je potrebno da što pre odete kod lekara ako primetite neke od ovih znakova, jer su u tom slučaju šanse za izlečenje značajno veće.
Mogući simptomi:
- Kašalj koji ne prestaje ili se pogoršava
- Iskašljavanje krvi ili sekreta boje rđe
- Bol u grudima koji se pogoršava dubokim udahom, kašljanjem i smejanjem
- Promuklost
- Neobjašnjiv gubitak težine i apetita
- Kratak dah
- Umor i iscrpljenost
- Infekcije poput bronhitisa i upale pluća koje ne prolaze ili se stalno vraćaju
- Šištanje prilikom udaha
(Kurir.rs/Blic/Sonja Todorović/Foto: AP/Ilustracija)
