BEOGRAD - Zbog svoje nežne pokožice koja se mora oprezno prati, jagode i maline predstavljaju najveću opasnost po zdravlje ljudi jer se na njima najlakše zadržavaju pesticidi, te nije redak slučaj da se na tom voću zatiče veća koncentracija zaštitnih sredstava od dozvoljene.
To je potrvdio prof. dr Milan Stević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu koji kaže i da je i sama struktura ploda jagode i maline sa brojnim mikroudubljenjima jako pogodna za zaostajanje pesticida.
- Ova godina je jako specifična jer je loše vreme uticalo na brzo propadanje ploda, pa je bilo potrebno redovno tretirati biljke da bi se zaštitile. Konzumenti svakako moraju biti oprezni i dobro oprati to voće što je mnogo teže nego, na primer, kod jabuke koja se u najgorem slučaju može i oljuštiti. Olakšavajuća okolnost je na strani malina zato što se one malo jedu u sirovom stanju, a većina ode u preradu - objašnjava nam dr Stević.
Dodaje i da je kod jagoda vrlo kratak agrotehnički rok od cvetanja do berbe, te da je ona naročito u fazi zrelosti izložena patogenima i štetočima, kao i truleži te da se tretirate i pred samu berbu.
Dr Stević kaže da je i breskva voće kod kojeg se relativno često nalazi povećana koncentracija pesticida.
- Breskva se dosta tretira. Probleme prave insekticidi koji se koriste blizu berbe i fungicidi. Kod breskve je stanje nešto povoljnije u odnosu na jagode i maline, ali nepovoljnije u odnosu na jabuku - kaže dr Stević.
Jabuka rekorder
Jabuka je voće koje se najviše tretira, pogotovo u zemljama iz kojih je uvozimo, kao što su Italija i Poljska.
- Oni tretiraju jabuku od 22 do 24 puta. Naše jabuke, u zavisnosti od sorte, tretiraju se od 15 od 18 puta - tvrdi sagovornik. Jabuke koje uvozimo prskaju se do 24 puta, ali to ne znači i da su najopasnije voće.
Međutim, objašnjava, to ne znači da u njoj ima najviše ostataka pesticida.
- Jabuka ima daleko duži vegetacioni period od jagoda, a nema tretiranja na tri nedelje pre berbe i najveći deo tretiranja obavi se već do maja – ističe dr Stević.
Šljiva i kajsija
Trenutno aktuelne kajsija i šljiva prema rečima dr Stevića nisu toliko rizične što se zaostataka pesticida tiče.
- Kajsija se pesticidima tretira svega nekoliko puta i prilično je bezbedna. Isti je slučaj sa šljivom, s tom razlikom što se ona ipak malo više tretira u odnosu na kajsiju i to relativno blizu berbe. Ipak, ukoliko se proizvođači pridržavaju uputstava, građani ne treba da brinu – smatra dr Stević.
Zelena salata najrizičnija
Sa povrćem je mnogo drugačija situacija, a najrizičnija vrsta u kojoj bi se mogli naći ostaci pesticida je zelena salata i to zato što se prska neposredno pre berbe.
- Zelena salata svakako spada u rizičnu grupu zbog kratkog vegetacionog perioda. Za četrdesetak dana kod salate se primeni veći broj tretiranja, što znači da manje vremena prolazi od tretiranja do berbe - napominje dr Stević.
Sagovornik kaže da ukupan broj tretiranja voća i povrća ne određuje i štetne rizike, već da su važniji vegetacioni period i stručnost primene pesticida. Kako ističe, ukoliko se pesticidi primenjuju stručno, neće biti problema ni sa jednom vrstom.
Astma i rak
Pesticidi su prema mišljenju stručnjaka najštetniji za decu, a pojedine studije pokazale su da pesticidi deci mogu da naškode u rastu i razvoju, prouzrokuju da deca budu rođena sa nedostacima, te da mogu da izazvati astmu, pa čak i rak.
Kako se pravilno pere voće
Međutim, isti stručnjaci tvrde da otklanjanje pesticida nije toliko teško. Oni preporučuju da se voće i povrće pod mlazom vode pere najkraće 30 sekundi i dodaju da nestanku pesticida doprinosi i kuvanje povrća, a jedno od nedavnih rešenja za koje naučnici tvrde da je dobro jeste pranje voća i povrća u rastvoru vode i sode bikarbone.
(Kurir.rs/Blic/Zlatko Čonkaš/Foto: Reuters/Ilustracija)
