Treba li estetsku medicinu regulisati pravilnikom - tema je koja se sve češće provlači kroz javnost. Koliko puta smo samo pomislila da gradom svaka druga devojka koja prođe ima "napumpane" usne ili neprirodno bujno poprsje?
Epidemija estetskih zahvata alarmirala je i stručnjake koji su saglasni u jednom - estetskim zahvatima smeju se baviti samo stručna lica, a kontrolu preparata koji se koristi treba podići na najviši nivo!
Ove teme dotakli su se i Tomislav Jovanović, fiziolog i član radne grupe ministarstva zdravlja koja radi na pomenutom pravilniku, i estetski hirurg Milan Colić. Istakavši da je težnja čovečanstva je da produži svoj život u periodu najveće potentnosti, oni podvlače i činjenicu da je u tom nastojanju nažalost premagnuo novac i želja da se zaradi na ostvarivanju "brzih efekata", kod onih koji hoće samo izgledom da budu mladi. Vođeno ovim, Ministarstvo zdravlja formiralo je radnu grupa koja bi trebalo da predloži pravilnik i konačno uvede red u ovu granu, kako bi ona bila uvrštena u istu ravan sa ostalim granama medicine.
"Ministarstvo ima nameru da, na osnovu pravilnika, uvede posebno obrazovanje za to, da se naprave centri gde će kandidat ibiti obrazovani od strane naših najkompetentnijih stručnjaka. Takpđe je neophodna stroga kontrola uvoza materijala. Kod nas stižu najjeftiniji, nekontrolisani preparati. Tako mogu da nastanu lokalne promene, pa sve do trajnih koje ne mogu da se koriguju. Uz psihičke, tu su i problemi koje više ne možemo da popravimo. U nekoj životnoj dobi, kod starijih osoba, javlja se depresija, ona se obično vidi na licu, javljaju se bore. Ali se postavlja pitanje hoće li time da se bavi antiejdžing doktor ili neko ko će da reši tu depresiju, pa će i ta osoba imati drugačiji izraz lica i vedriji pogled na život", pita se doktor Jovanović.
Sa njim je saglasan i doktor Colić koji naglašava da je obaveza lekara da upozore pacijente da budu kritični i dobro provere kod koga nešto rade.
"Treba da radimo stvari koje znamo da radimo i za koje garantujemo. Jer kad se to iskomplikuje, to je pakao. Kod nas dolaze pacijenti i insistiraju npr. na trajnjem povećanju usana ili trajnom uklanjanju bora. To je materijal koji se zove skrivenim imenima, a u stvari su to lubrikanti za podmazivanje mašina, silikon za dihtovanje prozora... Ja to malo karikiram, ali to je dozvoljeno samo u Albaniji, Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori, a svuda u svetu zabranjeno. Što se komplikacija tiče, zna i da otpadne usna. To se sad radi u kozmetičkim salonima, u stomatološkim ordinacijama, tamo nastaju problemi. Estetski hirurg mora da bude dovoljno i psiholog. Kad pacijent ulazi na vrata, ja znam i šta hoće, i kako će me pitati, i kako da mu odgovorim", objašnjava Colić u jutarnjem programu televizije Prva.
A kada su se već dotakli mogućih komplikacija, doktori ističu da one mogu biti katastrofalne!
"Zamislite mladu devojku... One sve razmišljaju - "idem da uradim usne", misle da se posle to lako vadi, a to je strašno teško. Na jednom mladom licu to više ne može nikad da izgleda normalno, ožiljak je trajno vidan, to nije isto lice više nikad, a svi misle "neće valjda to meni da se desi". Dešavaju se i stvari koje ne zna široka javnost. Kod mlade osobe koja je u situaciji da joj otpadne pola usne, imate i pokušaje suicida, jer ona sebe više ne može da gleda. Otišla je na estetsku korekciju da bi bila lepša nego što je bila, a sada je nakaza", upozorava Colić na stravične primere.
Njegov kolega Jovanović, koji očekuje da se sa primenom pravilnika počne početkom naredne godine, dodaje da je suština proveriti unutrašnje stanje organizma i korigovati homeostazu.
"Skoro smo imali slučaj da je jedna mlada osoba dobila infekciju tokom intervencije i jedva ostala živa, višemesečno se posle lečila na VMA", podseća on, što je asocirali i doktora Colića.
"Da, to je starleta koja je imala problema sa implantom u gluteusu. Tražila je kod mene to da radi, ja sam rekao ne, neću ovo da radim", zaključuje on.
(Kurir.rs/Foto: Printscreen/Prva TV, Profimedia)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
