Na Mačkovom kamenu, na planini Jagodnji u četvrtak je održana velika crkveno-narodna svetkovina kojoj je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi iz ovog kraja, ali i drugih delova Srbije i Republike Srpske.
Patrijarh srpski Irinej, sa Episkopima šabačkim Lavrentijem, valjevskim Milutinom i sveštenstvom iz Jadra, Rađevine i Azbukovice, osveštao je spomen-hram posvećen Svetom Stefanu Visokom, a koji je podignut u čast junacima koji su svoje živote dali u bitkama na Mačkovom kamenu i na Drini tokom Velikog rata.
Hram je sagrađen na zemljištu koje je posle Drugog svetskog rata pa donedavno predstavljalo seosku utrinu meštana sela Dujevac i Selanac, a koji su svojeručnim potpisima podržali pomenutu ideju i dali pristanak za podizanje crkve.
Njegova Svetost Patrijarh srpski Irinej je, noseći u rukama kivot sa česticom moštiju, sa Preosvećenim Vladikom šabačkim Lavrentijem, sveštenstvom i monaštvom, učinio ophod oko crkve, a zatim izvršio čin osvećenja hrama Svetog Stefana Visokog.
U nastavku je služena Liturgija, a kod spomen-kosturnice na Mačkovom kamenu Episkop valjevski Milutin je, po blagoslovu Njegove Svetosti, održao parastos za srpske ratnike.
Posle svete Liturgije, episkop Lavrentije je pozdravio Patrijarha Irineja srdačnim rečima dobrodošlice izrazivši radost što se posle sto godina na stradalnom mestu srpskih vojnika uzdiže veličanstveni hram.
Hram je podignut po blagoslovu Episkopa šabačkog Lavrentija, na čiji je predlog Patrijarh srpski Irinej ordenom Vladike Nikolaja odlikovao protojereja stavrofora Stojadina Pavlovića, direktora Patrijaršijske upravne kancelarije, koji je inicirao i vodio radove na ovoj bogomolji.
Njegova Svetost uručio je i Slobodanu Rankoviću, preduzetniku iz Loznice, orden Svetog kralja Milutina, visoko priznanje Srpske Pravoslavne Crkve za iskazanu delatnu ljubav prema Majci Crkvi.
Arhijerejske gramate su uručene velikim dobrotvorima: Crkvenoj opštini Loznica, mesnim zajednicama Rujevac i Selenac, arhimandritu Avakumu, manastirima Bogoštici i Leliću, Telekomu, Elektroprivredi Srbije, Naftnoj industriji Srbije i mnogobrojnim priložnicima.
"Svi se radujemo što je ovako divno mesto dobilo ovako divan hram. Ovo je hram Bogu živome, mesto našeg sastanka, mesto naše zajedničke molitve.Treba da budemo ponosni i Bogu zahvalni za sve ono što smo prošli kroz našu istoriju. Ovaj sveti hram će okupljati duše onih svetih mučenika, čije su kosti ostale ovde. Danas se, posle 100 godina, sećamo se onih koji su, ovde, položili svoje živote za veru svoju i otadžbinu svoju. To su dve stvari za koje valja živeti, za koje treba umreti. Oni su to dobro znali kada su stali u odbranu naše otadžbine za koju se, od Kosova naovamo, strada i krv proliva. Oni su vrednosti jednoga naroda, jedne istorije, jedne kulture", poručio je sa Mačkovog kamena Patrijarh srpski Irinej.
Pored Kosova, kako je rekao Patrijarh, „ovo mesto spada u red svetih mesta natopljenih krvlju srpskih junaka i rodoljuba i ispunjenih njihovim kostima“. Neke porodice su završile svoju istoriju, u odbrambenim ratovima i bitkama kakva je ova. Patrijarh je, sa Mačkovog kamena, zamolio majke i sadašnje i buduće da rađaju decu, „kako bi se nadomestilo sve ono što je, u bitkama poput ove na Mačkovom kamenu, izgubljeno“. Založio se za jedinstvo našeg naroda, na ljubav, pažnju, razumevanje i solidarnost.
Spomen-hram Svetog Stefana Visokog na Mačkovom kamenu urađen je po projektu arhitekte Tihomira Dražića iz Valjeva. Uz crkvenu arhitekturu svojstvenu tradicionalnom graditeljstvu Srpske Crkve i uz sve elemente bogoslužbenog sadržaja, u novoizgrađenom hramu urediće se stalna postavka svedočanstava o Prvom svetskom ratu i bitke na Mačkovom kamenu. Pored mnogobrojnih fotokopija dokumenata i predmeta, mesto u svojevrsnom muzeju samoga hrama dobiće: Kraljević Đorđe Karađorđević, koji je ranjen na Mačkovom kamenu; braća Ribnikar koji su svoje živote ostavili na ovom području, i Nadežda Petrović koja je učestvovala u borbi kao bolničarka.
Izgradnju spomen-crkve na Mačkovom kamenu je, po blagoslovu Episkopa šabačkog Lavrentija, zajedno sa sveštenstvom, monaštvom i vernim narodom ovog kraja inicirao protojerej-stavrofor Stojadin Pavlović, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije, koji i sam potiče iz ovih krajeva. U planu je izgradnja konaka a prva Liturgija nakon osvećenja služiće se na dan Rođenja Presvete Bogorodice.
(Kurir.rs)
