Osmoro ljudi podleglo je povredama nakon dve, skoro istovremene nesreće na auto-putu Beograd-Niš, koja se dogodila juče ujutro.
Kao glavni "krivac" pominje se gusta magla, međutim, postavlja se pitanje ili da su reakcije vozača bile primerene, kao i koliko je ova deonica opasna, i koliko često se na njoj događaju udesi.
"Kretao sam se iz pravca Niša nekom normalnom brzinom. Bila je neka sumaglica, a kada sam prošao Moravu – zid", izjavio je juče jedan od učesnika u lančanom sudaru.
Meterolog Đorđe Đurić objasnio je da je zbog geografskog položaja, magla na ovoj deonici česta, ali i da je juče ujutru veći deo zemlje bio pod maglom, kao i da će biti česta pojava i u narednim danima, sve dok traje Miholjsko leto.
"Trenutno smo pod uticajem anticiklona, zbog kog je vreme je suvo, stabilno i bez vetra, što su idealni uslovi za gustu maglu. Što više budemo ulaziliu zimski period, moguće je da će magle biti i tokom dana, a ne samo noću, ujutru, kao što je slučaj sada, tokom jeseni", upozorio je Đurić.
Magla se najčešće javlja u nižim delovima i u dolinama, te deonica na kojoj je juče došlo do udesa, pozicionirana je tako da se jutarnja magla javlja čak i leti, tokom tropskih dana, objasnio je on.
"Magla je meteorološka pojava koja je lokalnog karaktera, te u jednom delu grada može biti potpuno vedro, kao što se dešava recimo u centru Beograda, dok nedaleko odatle, kod Brankovog mosta, dakle čim se približite reci, bude magle. Verovatno je takva situacija bila i juče, da su ljudi iz potpuno vedrog vremena uleteli u deonicu sa gustom maglom", kaže ovaj meteorolog.
On dodaje i da je zbog magle i klizav kolovoz, jer je ona kao oblak na zemlji, spusti se do tla zbog težine hladnog vazduha. Đurić naglašava da se magla najčešće javlja u dolinama, kotlinama i visoravnima, i naznačio je nekoliko lokacija gde bi vozači trebalo da obrate posebnu pažnju na pojavu magle.
"Prethodnih dana, magla je bila česta u mestima poput Leskovca, Niša, Vranja, Užica, Novog Pazara, Kraljeva, dakle, tamo gde su kotline i nizije okružene planinama", kaže Đurić.
On dodaje i da pojavu magle utiče i blizina rečnih tokova, pogotovo onih koji su smešteni u klisurama.
"Iz tog razloga, opasni su putevi koji su smešteni uz Ibar, Veliku i Zapadnu Moravu, kao i Drinu. Primer koji se izdvaja jeste Bagrdanska klisura, jer je u pitanju izrazito suženje. Na ovoj deonici, uz samu Veliku Moravu nalazi se brdo, a uz njega je stešnjen put. Visoravni su takođe pogodne za stvaranje magle, kaže meteorolog. Požeška je najrizičnija, i nema dana kada je vreme vedro, stabilno i bez padavina, a da se u ovom rejonu ne stvara magla. Pešterska visoravan je, takođe, često maglovita.
U narednim danima biće znatno bolje u košavskom području, jer će duvati vetar, pa se zbog njega neće taložiti gusta magla, objašnjava Đurić.
Kada je vidljivost između 500 i 1.000 metara, takva magla kategoriše kao slaba, ona između 500 i 200 metara, kao srednja, dok je gusta magla ona zbog koje je vidljivost smanjena na 200 metara. Poređenja radi, prema svedočenjima vozača koji su učestvovali u jučerašnjem karambolu, vidljivost je bila desetak metara.
Kurir.rs/Blic/M. Milojković/Foto: Tanjug, Dušan Aničić
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
