Superbakterije jače su i od najjačih antibiotika, mogu da ubiju i muče pacijenta izazivajući teške infekcije na koje antibiotici ne deluju, teraju lekare da oforme čitave timove za borbu protiv nih, ali i da zatvore i čitava porodilišta - vesti su koje nam poslednjih dana stižu iz regiona, pretežno iz Hrvatske i Rumunije.
Šta su tzv. superbakterije, koliko su opasne i kako se protiv njih bori pitanja su koja razjašnjavaju stručnjaci.
Superbakterija zatvorila rumunsko porodilište
Poslednja uznemirujuća vest došla je iz Rumunije, iz porodilišta u Bukureštu, gde je 13 beba dobilo "zlatnu stafilokoku" - bakteriju otpornu na antibiotike.
Neka inficirana novorođenčad završila su u dečjoj bolnici, a to porodilište je privremeno zatvoreno zbog čišćenja i dezinfekcije.
Istovremeno, naši zapadni susedi - Hrvati saopštili su "da im je superbakterija stigla u državu".
NE PROPUSTITE
Kako su oni naveli, jedan pacijent Opšte bolnice u Koprivnici imao je infekciju kostiju zbog čega je godinama pio antibiotike zbog čega su njegove bakterije mutirale.
Bakterija mutirala u telu pacijenta u Hrvatskoj
"Mutacija bakterija dogodila se u njegovom organizmu i on je doslovno bio jako opasan za svoju sredinu zato što se superbakterije mogu širiti rukama bolničkog osoblja na druge pacijente", objasnili su lekari u toj bolnici.
Bolnica u Koprivnici jedina je u Hrvatskoj oformila tim stručnjaka zadužen za racionalnu upotrebu antibiotika u bolničkom lečenju, jer se, kako su naveli tamošnji lekari, sve većom upotrebom antibiotika razvijaju i otporne bakterije koje predstavljaju najveću pretnju za pacijente.
Činjenica je da je otkriće antibiotika u 20. veku promenilo tok medicine. Upale pluća, tuberkuloza i mnoge druge bolesti, koje su često bile smrtonosne, postale su uglavnom izlečive i antibioticima su spaseni milioni života.
Bakterije su uspele da postanu otporne na lekove koji bi trebalo da ih eliminišu iz naših organiizama i prete da nas vrate u eru pre antibiotika.
"Nema superbakterije već sve postojeće mogu da razbiju otpornost"
Da li su i koliko bakterije zaista postale otporne na lekove objašnjava za "Blic" prof. dr Mijomir Pelemiš, predsednik Srpskog udruženja za antimikrobnu hemioterapiju i član Posebne radne grupe za racionalnu upotrebu antibiotika Ministarstva zdravlja.
On kaže da nisu otkrivene nikave superbakterije, već da su te bakterije poznate od davnih vremena, ali su tokom prethodnog vremenskog perioda izmenile svoju građu, odnosno mutirale su zbog prekomerne i neracionalne antibiotske terapije.
- Teoretski, sve bakterije mogu da razviju otpornost na antibiotike. Postoji izreka:"Što više daješ antibiotika, bakterije brže razvijaju otpornost". Zato je potrebno antibiotike davati samo kod dokazanih bakterijskih infekcija, a najbolje je davati, po mogućnosti, ciljanu terapiju. To znači lečiti na osnovu nalaza u takozvanom antibiogramu - objašnjava stručnjak i dodaje da samo životno ugrožene bolesnike trebalo bi lečiti odmah, ne čekajući izolaciju bakterije.
Kako prof. dr Pelemiš dodaje, kod takvih pacijenata ako se lečenje ne započne odmah, velika je mogućnost da neće biti izlečeni, kao što su, na primer, oboleli od sepse.
"Oni moraju da dobiju antibiotik u prvom satu od početka bolesti pošto se radi o bolesnicima kod kojih su bakterije prisutne u krvi", objašnjava sagovornik.
Na pitanje da li su tačne prognoze da će nas ubijati banalne infekcije kao što su upala krajnika, pluća i slično, on kaže da nije baš sve tako crno.
- U Srbiji se već preduzimaju sve mere za racionalnu primenu antibiotika kod ljudi i životinja. Takođe, u našoj zemlji izdat je i "vodič za racionalnu primenu antibiotika". Uz stalnu edukaciju lekara i građana, koji vole sami da se leče, imamo realne šanse da zaustavimo razvoj otpornosti bakterija na antibiotike - kaže prof. dr Pelemiš.
On naglašava da najveći zadatak imaju lekari u bolnicama, a posebno u jedinicama intenzivne nege, jer se tu nalaze bakterije otporne na sve antibiotike.
- Kod nas postoji posebna radna grupa za racionalnu primenu antibiotika formirana pre tri godine, a čiji su rezultati rada već vidljivi. Potrošnja antibiotika polako se smanjuje, a u apotekama je zabranjeno izdavanje tih lekova bez lekarskog recepta. Građani moraju prestati da uzimaju antibiotike na svoju ruku. Ne verujem u tu teoriju da ćemo biti nemoćni da lečimo lake bakterijske infekcije, sem ako nastavimo da se ponašamo svi zajedno neodgovorno prema antibioticima, a time pomognemo bakterijama da ih veoma lako savladaju - zaključio je on.
(Kurir.rs/Blic, R.Briza)
NE PROPUSTITE
