Privredna komora Srbije i Ministarstvo finansija organizovali su prezentaciju Programa ekonomskih reformi i preliminarne liste strukturnih reformi 2019-2021, koje će, kako je istakao Marko Čadež, predsednik PKS doprineti daljem unapređenju privrednog ambijenta i stvaranju povoljnijih uslova za lakše, bolje, efikasnije, transparentnije i, uz manje troškove, konkurentnije poslovanje naših kompanija.
Čadež i ministar finansija Siniša Mali pozvali su predstavnike kompanija da daju svoje predloge kako bi Program ekonomskih reformi bio što kvalitetniji, primenljiviji, donet u dijalogu sa poslovnom zajednicom. “A što naše reforme budu uspešnije, strategije, politike i mere koje budemo donosili efikasnije i usklađenije sa standardima i principima razvijenih evropskih ekonomija, bićemo ne samo bliži pozitivnim ocenama Brisela, već će nam okruženje biti podsticajnije za poslovanje i velikih i malih i srednjih preduzeća, za razvoj preduzetništva, za primenu inovacija”, istakao je Čadež na skupu u Palati Srbija.
Od 2012, kada je Srbija postala kandidat za članstvo u EU, zaključno sa 2017. naš robni izvozni učinak na svetskom tržištu povećan je za 72,3 odsto, a u zemlje EU za 85,6 odsto uz smanjenje deficita u robnoj razmeni sa evropskim zemljama za 40,3 procenta, istakao je Čadež.
Ukazao je na značaj elemenata reformskog paketa, a to je sektorski pristup prilikom donošenja nove strategije industrijskog razvoja i industrijske politike, razvoj digitalne ekonomije, ulaganje u ljudski kapital.
Predsednik PKS je podsetio da je proteklih dana u parlamentu usvojen paket zakona, kao rezultat unapređenog dijaloga vlade i privrede i razumevanja za inicijative Privredne komore Srbije u procesu zastupanja interesa svojih članica.
„Izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, neke od ovih dažbina su ukinute, smanjeni su njihovi iznosi ili su promenom način obračuna umanjeni troškovi za proizvođače više desetina pojedinačnih proizvoda. Po Zakonu o ulaganju, izjednačene su domaće i strane kompanije: i domaće su oslobođene carina pri uvozu mašina koja predstavLjaju ulog u osnovni kapital. Uz ukidanje praga za marketinške troškove kompanija, izmena zakona o porezu na dobit, uvažena su naša i zalaganja PKS za podsticaje, odnosno olakšice privredi na ime ulaganja u inovacije, istraživanje i razvoj“, objasnio je Čadež.
Ministar finansijaSiniša Mali rekao je da je Program ekonomskih reformi najvažniji dokument za koordinaciju ekonomskih politika i strukturnih reformi od 2019. do 2021. godine i da Vlada Srbije namerava da u naredne tri godine nastavi dosadašnju politiku visokog rasta BDP-a koji će do kraja ove godine, kako se očekuje, biti 4,4 odsto.
Ministar je naglasio da će u sprovođenju najvažnijeg dokumenta u naredne tri godine Vlada uvažiti mišljenje privrede, kao što su zajednički radili i na setu zakona koji je prošle nedelje usvojen u parlamentu.
„U naredne tri godine ići ćemo ka merama koje će pospešiti rast BDP-a još agresivnije“, poručio je Mali. Za narednu godinu, naveo je ministar finansija, planiran je rast od 3,5 odsto BDP-a, ovu godinu će, treću za redom, budžet biti u suficitu, i to 0,6 odsto BDP-a, a sledeće godine ići će se na još veći suficit. Među ciljevima su i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-a, koji danas iznosi 54,1 odsto, kao i dalji rast stranih direktnih investicija, koje su ove godine dostigle 2,6 milijarde evra. Mali je rekao i da će se nastaviti sa otvaranjem novih fabrika i zapošljavanje mladih, i istakao da su jasna pozitivna kretanja na tržištu rada. Uz mere koje će pospešiti rast BDP-a su i čvrst kurs i stabilna inflacija, dodao je Mali.
Privrednici svoje predloge na Program ekonomskih reformi 2019-2021 dostaviće udruženjima PKS nakon čega će biti prosleđeni Ministarstvu finansija.
PKS/Tanjug
NE PROPUSTITE
