Koncesija beogradskog aerodroma Nikola Tesla na 25 godina od strane kompanije Vansi doneće modernu svetsku praksu upravljanja, investicije u razvoj i povećanje kapaciteta aerodroma, kaže pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj Zoran Ilić.
"Najvažnije je da aerodrom ostaje u našem vlasnistvu i sve što se bude izgradilo na njemu ostaće vlasništvo Srbije, a ukupna vrednost koncesije odnosno benefit biće oko 1,5 milijardi evra", rekao je Ilić Tanjugu povodom sutrašnjeg svečanog obeležavanja početka koncesije i preuzimanja upravljanja beogradskim aerodromom Nikola Tesla.
Ilić ističe da koncesija dovodi srpsku vazdušnu luku u izvanrednu poziciju, kakvu mi nismo mogli da pružimo zbog sopstvenih ograničenih mogućnosti.
Zemlje u okruženju, bivše jugoslovenske republike, Rumunija, Bugarska, Albanija, Makedonija i druge, kaže, već imaju koncesije na svojim
aerodromima ili su se pripremaju da to urade.
"Našu koncesiju karakeriše to što za razliku od drugih nismo prodali aerodorm Nikola Tesla. Mi smo ga rentirali nekom na period od 25 godina da sa njim upravlja, ali da dobijemo uplatu unapred, godišnju koncesionu nakanadu i obavezu da se dodatnim ulaganjima aerodrom dovede u situacija da može da odgovori rastućem broju putnika i aviosaobraćaja", naveo je Ilić.
Napominje da je, za razliku od toga, Slovenija prodala svoj aerodrom trajno poput neke robe, dok je Hrvatska svoj glavni aerodrom u Zagrebu dala na period duži od 30 godina zarad toga da neko napravi putnički terminal od nekih pet miliona putnika kapaciteta i radove na robnom terminalu, bez ikakvih dodatnih benefita.
"Za razliku od njih, Srbija je kvalitetnom pripremom i radom stručnog tima, izuzetno dobrom promocijom kvaliteta i mogućnosti aerodoroma Niko Tesla uspela da na sprovede regularan međunarodni tender i dobije izvanredne uslove od budućeg koncesionara", istakao je Ilić.
Dodaje da je Vansi, nakon koncesione nakande od 501 milion evra, 22. decembra 2018, počeo sa upravljanjem aerodroma i kaže da je taj novac uplaćen na račun aerodroma Nikola Tesla a.d. Beograd, kao i da će ta kompanija u admoinistrativnom smislu nastaviti sa radom i voditi računa o načinu realizacije koncesionog ugovora.
On je objasnio da je 501 milion evra bila predviđena uplata unapred, da se očekuje da Vansi uloži još 732 miliona evra, kao i da ćemo imati godišnju koncesionu nakanadu između 250 i 300 miliona evra za period od 25 godina.
Na aerodromu neće biti samo izgrađena, kako kaže, samo platforma putničkog terminala i drugi sadržaji neophodni za prihvat aviona, putnika i robe, već će značajno promeniti čitav kompleks i na tzv. lend sajdu, to jest u prilzu aerodroma.
"Pre nego što se uđe u putnički terminal biće izgrađeni novi parkinzi, napravljen hotel i svi drugi sadržaji koji sugeriše ozbiljna praksa upravljanja aerodromima i siguran sam da Vansi neće propusiti tu mogućnost", rekao je on.
Ilić navodi da je odluka o pokretanju postupka davanja koncesije za upravljanje aerodromom doneta zato što je 2014. godine, sa jedne strane vlada ušla u ozibiljnu finansijsku konsolidaciju, štednju i racionalizacija na sivm poljima sa potrebom za izgradnju infrastrkture, a sa druge strane zatto što je se već te godine sa 4,5 miliona putnika skoro dostinug kapacitet za prihvat putnika od pet miliona na beogradskom aerodromu.
Tako da je bilo neophodno proširenje prihvatno - otpremnih kapaciteta na aerodormu kada je reč o putnicima, ali i parking pozicija za vazduhoplove i drugih sadržaja, uključujući i otpremu neophodno da se na kvalitetan i bezbedan način podrži uvećani aviosaobraćaj.
Ističe, takođe, da je kompanija Vansi svetski renomirani operater koji upravlja na 45 aerodroma, preveze stotine miliona putnika na godišnjem nivou i ostvaruje ogromne prihode.
"Vansi je planirao samo za ovu godinu oko tri milijarde evra investicija na aerodromima na kojim su glavni operater", dodao je on.
Ilić kaže da Vansi ima odlučnu saradnju sa aviokomapnijama na drugim aerodormima i da bi njih mogao da privuče i na naš aerodrom.
Tempo investicija na beogradskom aerodromu zavisiće i od rasta saobraćaja na "Tesli", tako da nije isključeno da dinamika gradnje bude i nešto brža od one na koju se koncesionar obavezao u svojoj ponudi, zaključio je Ilić.
Kurir.rs/Tanjug/Foto: Dragana Udovičić, Foto: Nebojša Mandić
