Dobrivoje Lukić, suprug Marije Lukić, koja se prva i smelo suprotstavila seksualnom predatoru, predsedniku opštine i lokalnom moćniku Milutinu Jeličiću Jutki, i zbog kojeg prolazi kroz pravi pakao kaže da svojoj supruzi daje apsolutnu podršku
- Kada sam video prvi Jutkin komentar, prvo sam bio povređen kao muškarac, kao čovek nisam mogao da verujem da neko može da uradi tako nešto i da piše takve bljuvotine ženi. Drugo, palo mi je na pamet da reagujem kao muškarac, da reagujem kako treba da odreagujem. Međutim... zahvaljujući Mariji i nekim ljudima koji su u tom trenutku bili uz nas svi su mi savetovali da stanem, da sačekam, da vidimo da li možemo kroz institucije da odreagujemo, a kao muškarac to se rešava drugačije... Kroz institucije vidite i sami šta se dešava.... - kazao je Dobriboje.
Marija Lukić sama je pisala tužbu i donosila odluke za koje je mogla da plati visoku cenu. Pravna agonija traje više od godinu dana. Pretili su joj smrću. Ženi, sa dvoje dece, koja je bila zlostavljana i ponižavana. Jedna od mnogih koju je dotakla Jutkina ruka.
- Ja se plašim za bezbednost svoje porodice. Nisam ništa uradio iz prostog razloga što, ako radim to što radim, moja deca sutra nemaju osnovne stvari u kući. Ja sam nju pratio kroz sve ovo vreme, ali neko mora da se brine o izdržavanju porodice. A Marija je imala moju apsolutnu podršku. Ja sam znao šta ona radi i gde ona ide i kako se ona bori i na koji način.... - govorio je.
Dobrivoje radi po 10 sati u svom frizerskom salonu koji je trebalo da bude porušen. Ali, srećom, salon je još na istom mestu, kod crkve.
- Možda sam video jedno pet poruka. To što sam video te večeri kada je Marija to objavila, na tome se sve završilo. Jer, nisam mogao... povraća mi se od toga, ne mogu da verujem kakav monstrum moraš da budeš da na taj način pišeš ženi... - priča Dobrivoje.
Sa Marijom je, kaže, bio od prvog dana borbe. Podržao ju je da idu do kraja, ali, priznaje, ni sam nije znao u šta ulaze zajedno. Nikada neće zaboraviti odlazak u UKP Kruševac.
- Nisam mogao da verujem da je ona to sve vreme proživljavala, tad sam se osetio nekako... Najpre sam video sam potpuno drugu ženu, koja je bila vedra, čila, vesela, a onda sam video jedno totalno smrknuto lice, jednu preplašenu ženu, koju maltene nisam mogao da prepoznam. To mi je bilo najteže - otkriva Dobrivoje.
Dobrivoje ističe da je upravo u celom slučaju policija i bila najažurnija. A sada čekaju da pravosuđe odradi svoj deo posla.
- Mnogo vremena i mnogo dana, mnogo meseci i mnogo godina prošlo je i ništa se ne dešava. Mi nemamo ni od koga zaštitu, tužilastvo je podiglo optužnicu i na tome se sve završilo... Marija je već pokrenula neke inicijative i preko određenih ambasada mi moramo da tražimo pomoć van granica ove zemlje, jer u ovoj zemlji očito da nema pravde. Ono što bismo želeli je da ga vidimo u zatvoru, to je najbolje što može da mu se desi posle svih zlodela koja je učinio - dodaje Marijin suprug, koji kaže da smatra da ona nije pogrešila.
- Mislim da je vrlo hrabra žena, ja sam to znao, mi smo već 13 godina u vezi, u braku, ako bude pravde i ako bude sve to kako treba ona će da postane na neki način simbol ovog vremena, simbol borbe protiv nasilja nad ženama, bilo kakve vrste. Divim i ponosim se što je ona moja žena - kazao je Dobrivoje.
Mislim da je vrlo hrabra žena, ja sam to znao, mi smo već 13 godina u vezi, u braku, ako bude pravde i ako bude sve to kako treba ona će da postane na neki način simbol ovog vremena.
Marija i Dobrivoje imaju dva sina. O toj deci predsednik Jutka ni malo ne misli kada na svaki način pokušava da je zataška.
- Maksimalno se trudimo da decu zaštitimo od toga. Naša deca nisu mala, oni vide o čemu se radi, tako da kroz razgovor sa njima pokušavamo da im kažemo da je Marija, tj. njihova majka imala nekih neprijatnosti na poslu. Tako da oni sada to podnose na sasvim dobar način. Pokušavamo maksimalno da ih isključimo iz toga i kroz primer majke učimo ih da sutra budu normalni ljudi i normalni muškarci koji znaju da poštuju ženu - kazao je on.
I taj porodični život uspevaju da sačuvaju uprkos upornim pretnjama, zastrašivanjima i pritiscima da odustanu od borbe.
- U svakom slučaju to nije nimalo prijatno. To sa pretnjama deluje jezivo, ali mislim da raznorazni faktori na svakojake načine pokušavaju da nas obeshrabre i da nas jednostavno slome i da se povučemo - zaključuje Dobrivoje.
(Kurir.rs/Telegraf.rs, M. Beljan / I. Nedić)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
