BANKE PONOVO MUVAJU S ŠVAJCARCIMA: Hoće opet da ojade građane

Pojedine banke u Srbiji pokušavaju da izigraju leks specijalis o konverziji stambenih kredit iz švajcaraca u evre, pa se dešava da neke banke klijentima nude ugovore o konverziji sa čak tri različite kamate, iako zakon predviđa da se konverzija vrši po kamatama koje su u ponudi za stambene kredite u evrima važile 31. marta ove godine. Istovremeno, kamate ne smeju da budu više od 3,4 odsto plus šestomesečni euribor za varijabilne, odnosno četiri odsto za fiksne kamatne stope.

Izvlače korist

Ovo je samo jedan od pokušaja banaka da na konverziji kredita iz švajcaraca u evre izvuku maksimalnu korist za sebe, a na štetu klijenata, odnosno građana koji su se taman bili ponadali da će Zakon o konverziji kredita rešiti sve njihove dužničke muke.

- Nemamo objašnjenje zašto jedna banka klijentima nudi tri različite kamate. Zbog sporne odredbe ugovora koji je banka ponudila klijentu, a koja glasi da banka i klijent potpisivanjem ugovora o konverziji nemaju više međusobnih potraživanja, a što znači da klijent ubuduće ne može da tuži tu banku za troškove obrade kredita, niti za proviziju za osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije, slučaj smo prijavili Narodnoj banci Srbije. Međutim, iz NBS smo dobili odgovor da oni ne rade kontrolu sprovođenja zakona po pritužbi, nego po sopstvenom planu. Znači da moramo da čekamo da se NBS seti da proveri ugovore neke banke, a za to vreme klijent nikako ne može da zna koja je kamata bila 31. marta pošto banke to sklone sa sajta - objašnjava Dejan Gavrilović iz udruženja bankarskih klijenata Efektiva.

Hoće da zbrze klijente

On objašnjava da banke klijentima nude ugovore o konverziji sa kamatom od 2,7 odsto, pa do maksimalna 3,4 procenta, plus euribor, što pravi razliku u kamatama i do 10 odsto. - Građani se žale da od banaka uopšte nisu dobili ponudu pisanim putem, kao što predviđa zakon, nego su dobili poziv telefonom da dođu u banku u zakazanom terminu i potpišu ugovor. To je suprotno Zakonu o konverziji jer on predviđa da klijent ima rok od 30 dana od dana prijema ponude da o njoj razmisli i odluči da li je prihvata. Nekim bankama se očigledno žuri, pa traže da klijent odmah potpiše - ističe Gavrilović.

Želje

Klijenti da kažu banci šta žele

Advokat Jelena Pavlović iz udruženja CHF ističe da klijenti moraju da shvate da su prvi put od 2000. godine u prilici da ne prihvate gotov nacrt ugovora, već da se slobodno izjasne šta žele. - Mogu da se izjasne da prihvataju konverziju, ali da ne prihvataju odredbe kojima se na bilo šta uslovljavaju ili se njihova prava ograničavaju. Banke su tražile da zakon definiše da ugovor o konverziji ima snagu poravnanja, što znači da klijent nema pravo na bilo kakva dalja potraživanja, ali to nije ušlo u zakon. Banke pokušavaju da tako nešto ubace u ugovore. Ljudi ne shvataju da prvi put imaju pravo da se izjasne šta žele, a to banke pokušavaju da iskoriste - ističe Pavlovićeva i dodaje da ako se klijentu ne dopadne kamata koju mu banka ponudi, on posle konverzije kredit može da refinansira kod druge banke.

Kako banke obmanjuju klijente

- zovu ih telefonom umesto da im pošalju nacrt ugovora - zakazuju termin za sastanak u kratkom roku - traže da klijent potpiše da posle konverzije nema više potraživanja od banke - ista banka nudi klijentima različite kamate

Saveti

Kako građani da se postave prema bankama

- Ako banke zovu telefonom, da kažu: "Pošaljite mi predlog ugovora" - Kad stigne predlog, moraju da se o njemu izjasne u roku od 30 dana - Klijent koji se ne slaže sa predlogom treba o tome pismeno da obavesti banku - Banka je dužna da ispoštuje volju klijenta - Svako kome banka ne izađe u susret, može da tuži banku - Svako ko ima bilo kakve dileme, trebalo bi da potraži savet advokata

Kurir.rs/Slavica Tomčić

Foto: Shuterstock