Dugo, predugo se čekalo da se sve kockice slože kako bi u Srbiji konačno moglo da zaživi doniranje embriona, jajnih ćelija i spermatozoida, kao i mogućnost da žene bez partnera postanu majke, o čemu je Kurir već pisao.
Međutim, iako je krajem maja u prestoničkoj GAK u Višegradskoj otvorena Banka reproduktivnih ćelija, spas za 300.000 parova koji se bore sa sterilitetom još nije stigao - zato što niko od naših građana nije donirao nijednu ćeliju!
Svest o važnosti doniranja organa u Srbiji se polako podiže pa je u Urgentnom centru Srbije nedavno spaseno čak pet života u istom danu zahvaljujući jednom davaocu, ali svest o važnosti doniranja jajnih ćelija i spermatozoida očigledno još uvek ne postoji, pa se čak razmišlja i o njihovom uvozu. Naime, Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji predviđa mogućnost uvoza reproduktivnih ćelija iz drugih zemalja ukoliko postoji manjak donora, odnosno mogućnost sklapanja ugovora s nekom od inostranih banaka.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je tim povodom da ne razume zašto donora nema i istakao da je država učinila sve što je trebalo.
- Nemojte da iko očekuje da će nešto pasti s neba. Niti će jajne ćelije, niti će spermatozoidi pasti s neba, niti će dolaziti kome treba da uzima i da završi posao - izjavio je Lončar i naglasio da država onome ko želi da bude donor plaća putne troškove, sve analize, preglede i sve što je neophodno. Zakonom je precizirano da se donorima ne plaća nadoknada, a dozvoljena je i mogućnost doniranja embriona. Međutim, za razliku od doniranih ćelija, embrioni se ne mogu uvoziti i izvoziti.
Sa druge strane, posle duže pauze u UC u samo jednom danu dvoje pacijenata dobilo je nov bubreg, urađena je transplantacija jetre, a presađene su i rožnjače. Doktorka Jelena Vručinić Kozić rekla je za medije da u Srbiji nema dovoljno donora, ali napredak ipak postoji.
- Nema dovoljno transplantacija, ali ipak mislim da ima pomaka. U slučaju poslednjeg donora porodica je već bila spremna, kad su saznali kakva je situacija, sami su se ponudili, sami pristali, niko ih nije pitao. Ukoliko možemo da budemo potencijalni donori, veoma je važno da se o tome razgovara s porodicom. Razgovor s njima, to je ona prava poruka koja treba da živi u ovom narodu - zaključuje Kozićeva.
Srbija u ovom trenutku ima oko tri donora na milion stanovnika, Hrvatska i Španija imaju preko 30, odnosno 40 donora na milion stanovnika, a svi se nadaju da će se situacija sa spermatozoidima i jajnim ćelijama uskoro takođe promeniti nabolje.
Organi Ko može biti donor
Po srpskom zakonu donor može biti muška osoba do 40 godina starosti koja ima uredan spermogram. Donor mora da uradi niz analiza, bakteriološke briseve i testove na infekcije. Nakon davanja uzorka, embriolozi procenjuju da li ta osoba uopšte može da bude donor. Granice za žene su od 21 do 34 godine i one takođe moraju da prođu niz analiza.
(Kurir.rs /J.Pronić)
NE PROPUSTITE
