U Srbiji dva posla radi skoro 200.000 ljudi, što je za čak 80 odsto više nego 2010. godine i ujedno predstavlja najveće povećanje broja ljudi koji imaju dodatni posao u Evropi, pokazuju podaci Evrostata.
Evropska statistika otkriva i da su po obavljanju dva posla Srbi ispred čak 18 od ukupno 28 zemalja EU, te su tako marljiviji od Finaca, Austrijanaca, Belgijanaca, Grka, Mađara, Čeha, Iraca, Bugara, Slovenaca, Hrvata... Takođe je potvrđeno i da je višestruko manje ljudi spremno na dodatni rad u Makedoniji, kao i Crnoj Gori, koja se sa tek 1.400 zaposlenih sa dva posla nalazi na začelju Evrope.
Ekonomski analitičar i urednik sajta Makroekonomija.org Miroslav Zdravković ukazuje da je u EU broj ljudi koji obavlja dodatni posao povećan za 13,8 odsto od 2010. do 2018. godine (sa 8,05 na 9,24 miliona), a da je istovremeno prosečan radni vek produžen za 1,6 godina.
- Srbija prednjači u ovim pokazateljima: radni vek je produžen za 3,4 godine, ali smo zato imali najveći relativan porast broja ljudi koji radi dodatni posao - rast od impresivnih 79,9 odsto u uzrastu od 15 do 64 godine, a za 80,7 odsto ako se računaju svi od 15 do 74 godine. U Srbiji je povećan ukupan broj zaposlenih sa dva posla sa 107.600 u 2010. godini na 194.400 u 2018. To je još uvek manje od 10 odsto od svih zaposlenih, a bilo bi lepo da se ovi podaci dovedu u vezu sa ukupnim brojem kako bismo doznali i podatak gde je najveći, a gde najmanji udeo lica koja rade po dva posla - ističe Zdravković.
On ukazuje da anketa statističara ne otkriva uzroke zbog kojih se ljudi odlučuju za dodatno radno angažovanje, pa se o tome može samo pretpostavljati.
- Moguće je da su naši građani promenili svest i postali radno aktivniji po ugledu na razvijeni svet u želji da stvore više, moguće da pored redovnog posla uporedo započinju privatni biznis, ali je moguće i da su prinuđeni da rade više poslova zbog pada životnog standarda u prethodnom periodu nakon smanjenja penzija i plata u javnom sektoru - rekao je Zdravković za Kurir.
Činjenica je, međutim, da najveći broj zaposlenih sa dodatnim poslom imaju Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Turska, Poljska, Holandija, Švedska, Španija, Švajcarska, Italija, Norveška, Portugal i Danska, dakle zemlje čiji građani imaju najviši životni standard.
Najveći pad U Hrvatskoj blagostanje ili propast Zdravković ukazuje da je Hrvatska imala najveći pad broja građana sa dva posla (54,4 odsto). - Ostaje nejasno da li je to posledica masovnog iseljavanja iz te zemlje, ili je rast standarda onih koji ostaju u takvom porastu da je sve manje motivacije da rade dva posla - navodi on.
TABELA - ZAPOSLENI KOJI RADE DVA POSLA Zemlja 2010. 2018. Indeks Nemačka 1.386,0 2.206,1 159,2 Francuska 872,7 1.436,6 164,6 Velika Britanija 1.098,7 1.111,1 101,1 Turska 629,2 1.006,9 160,0 Poljska 1.129,9 876,1 77,5 Holandija 596,9 723,4 121,2 Švedska 381,1 441,4 115,8 Španija 408,2 440,8 108,0 Švajcarska 279,1 358,5 128,4 Italija 342,8 326,7 95,3 Norveška 209,8 235,8 112,4 Portugal 288,4 204,0 70,7 Danska 224,5 210,4 93,7 Srbija 107,6 194,4 180,7 Austrija 159,7 185,3 116,0 Belgija 184,3 180,1 97,7 Finska 110,5 160,0 144,8 Češka 106,1 136,7 128,8 Rumunija 238,3 130,8 54,9 Grčka 133,8 81,6 61,0 Litvanija 62,3 65,6 105,3 Mađarska 68,4 63,5 92,8 Irska 39,4 48,7 123,6 Estonija 28,3 40,1 141,7 Letonija 37,5 39,3 104,8 Slovenija 35,3 34,2 96,9 Slovačka 27,7 32,3 116,6 Island 14,4 20,9 145,1 Hrvatska 43,6 19,9 45,6 Makedonija 13,3 15,4 115,8 Bugarska 16,3 12,2 74,8 Kipar 12,7 10,3 81,1 Luksemburg 6,7 10,1 150,7 Malta 7,9 8,1 102,5 Crna Gora / 1,4 / * Podaci Evrostata, u hiljadama
(Kurir/Sanja Đorđević)
