Iako se smatra da je greh bacati hleb, stanovnici Srbije najviše bacaju upravo ovu namirnicu! Svaki stanovnik u proseku godišnje baci čak 10,18 kilograma hleba.
Ovo pokazuju rezultati istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine. Njihova analiza pokazuje da se svake godine u Srbiji baci 247.000 tona hrane, što je na dnevnom nivou čak 676 tona.
Može nam se
- Kako bismo ove brojeve stavili u jasniju perspektivu, upotrebićemo primer: Kada bismo svu količinu hrane koju bacimo u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali protezala bi se od Subotice do Kragujevca. Svako od nas baci oko 35 kilograma hrane godišnje, tačnije hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara. Najviše se baca hleb - 10,18 kilograma, zatim meso 7,18 kilograma i mleko 6,74 litra, a najmanje voće 5,7 kilograma i povrće 5,33 kilograma - navodi se u saopštenju Centra za unapređivanje životne sredine.
Istraživanje pokazuje da građani hranu bacaju iz mnogo razloga, a najviše zato što se pokvari (67%).
- Zatim se baca zato što mi lično ili članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu (17%) ili mislimo da nije bezbedna (11%), ali pre svega zato što nam se može. Ovako sprovedeno istraživanje ne daje konačne rezultate o bacanju hrane, s obzirom na to da uključuje samo otpad od hrane koji nastaje u domaćinstvima. Kako bi rezultati bili kompletni, potrebno je dodati i zasad nepoznate količine otpada koje nastaju na izvoru, u procesu uzgajanja i otkupa namirnica, fabričkoj obradi i pripremi za dalju prodaju, viškovima koji se ne prodaju u trgovinskim lancima i prodavnicama, i otpad iz ugostiteljskih objekata. Ako uzmemo konzervativnu procenu, na osnovu različitih modela računanja, sa sigurnošću se može dodati bar još 40 odsto - objašnjava Centar.
Globalna epidemija
Dodaje se da je bacanje hrane postalo globalna epidemija, koja dovodi do toga da preko 30 odsto proizvedene hrane završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada se ispuštajući metan - jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte. Pored toga, bacanjem neupotrebljene hrane se troši i neverovatna količina resursa - energije i vode u procesima proizvodnje, pakovanja i transporta.
Kurir.rs / Mina Branković
Foto: Shutterstock
