Pet puta više digitalnih učionica, obogaćivanje nastave robotima, kao i masovno licenciranje direktora škola, novine su u novoj školskoj godini, rekao je ministar prosvete Mladen Šarčević i ističe da se zalaže za ukidanje zabrane zapošljavanja nastavnika.
Najavio je i intenzivnije prekvalifikacije odraslih i saradnju s Privrednom komorom Srbije u formiranju novih dualnih profila, prvenstveno u tehničko-tehnološkim školama.
Takođe, prvi put će se u novoj akademskoj godini uvesti i međunarodno vrednovanje rada srpskih istraživača, ali i objaviti poziv za istraživanje iz oblasti veštačke inteligencije.
- Pre desetak dana napravio sam timove za uvođenje informatike od prvog do četvrtog razreda, kao obaveznog predmeta. Sadašnji program "Od igracke do računara" je prevaziđen. Obogatićemo nastavu robotima i dronovima kako bi đaci počeli da programiraju u najmlađem uzrastu, rekao je ministar.
Naveo je da se u novu školsku godinu ulazi s digitalizacijom koja će obuhvatiti sve prvake i đake drugog, petog i šestog razreda u 500 velikih škola.
- Od 15. septembra ćemo umesto prošlogodišnjih 2.000 digitalnih učionica, imati 10.000. Za dve godine sve škole biće digitalizovane, s oko 30.000 učionica, a novi Centar za obrazovne tehnologije pratiće detaljno uspešnost nastavnika i đaka, rekao je Šarčević.
On kaže i da se radi na novoj strategiji obrazovanja do 2030. gde je najvažnije da se promeni model nastave i učenja koja se, objašnjava, svodila na učenje napamet i prenošenje sadržaja.
Kada je reč o zabrani zapošljavanja koju je uveo MMF, Šarčević ocenjuje da je problem što ona nije selektivno rađena.
- Trebalo je da se odnosi na činovnike, gde se manipulisalo, u prosveti je ta mera pogrešna. Imamo mnogo nastavnica koje zbog toga čuvaju mesto, umesto da odu na porodiljsko bolovanje. To je nevolja za njih, ali i za državu. Radi se o najmanje 20.000 žena koje bi trebalo da zaposlimo. Zalažem se da se ta zabrana baš u prosveti prvo ukine, što bi bila jaka pronatalitetna mera, rekao je ministar.
Povodom pada Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, on kaže da to nije minus ni vlasti, ni ljudi s univerziteta.
- To je jednostavno stanje u kome država nema para da se takmiči s onima koji imaju. Naš UB se i dalje kotira veoma visoko, među 200 akademskih ustanova u svetu, naveo je on.
Kada je reč o testovima za malu maturu, Šarčević kaže i da je izvesno da će digitalna matura biti 2021. godine dok za 2020. nema računara, te će biti samo pilot projekat.
- Insistiraćemo da država na vreme za štampanje rezerviše kovnicu novca u Topčideru. Ja sam išao da ih molim da se jave na javni poziv. Nisu mogli. Valjda će posle svega što se dogodilo u junu, cela država da izvrši pritisak na njih da ovu jednu godinu prihvate posao, rekao je on.
Upitan na koga misli kada kaže država, Šarčević odgovora:
- Na premijerku Anu Brnabić. Od nje ću da tražim da pritisne kovnicu novca u Topčideru.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
