BEOGRAD - Moj sin je bio uvek drugačiji i to sam znala. Najteže je bilo kada sam shvatila da on smatra da je biti gej nešto loše.
Ovako govori za list Cveta Popović, majka 12-godišnjeg dečaka koja ni u jednom trenutku nije okrenula leđa svom dečaku leđa zbog njegove orijentacije. Niti ona, niti cela njihova porodica.
Njegovo opredeljenje počeli su da naziru kada je imao svega šest godina, ali nikada nisu prestali da mu uskraćuju podršku i ljubav kao što to, nažalost, često nije slučaj.
Majka Cveta, inače po zanimanju psihoterapeut, priča o opredeljenju svog sina bez zadrške, ali i ponosno.
- Kao i sva deca, on je prolazio kroz razne faze i nisam želela unapred da prejudiciram, ali imala sam ideju u nekim trenucima u kojem smeru ide njegova orijentacija. Uvek je bio "drugačiji", družio se samo sa devojčicama na primer.
Trenutak je nastupio sa njegovih šest godina, moja je ćerka počela priču o tome i onda je on rekao: "Ja nisam gej, jer biti gej je biti tužan". To je bio prvi trenutak da sam se suočila sa realnošću i bilo mi je potresno da dete sa tako malo godina već ima internalizovanu sliku, da je to nešto loše - priča nam majka dečaka.
Nakon shvatanja svega, porodica se uglavnom nosila dobro, otac je prihvatio, takođe i bake i deke.
- Moje ćerke su imale problem s tim neko vreme. One su na neki način bile izložene pritisku okoline koji je zahtevao da ostanu lojalne prema njemu. Tu sam ja bila veoma stroga i objasnila im da je najvažnije imati prave vrednosti, biti dobar čovek i nikome ništa nažao ne činiti - kaže nam majka.
Polazak u školu nosio je brige, nova izlaganja i izazove, ali i s tim se ova udružena porodica dobro ponela.
- Uh, otišao je jedan dan sa pink perikom u školu. Pre toga me je pitao da li je to u redu. Ja sam mu objasnila da će tako biti izložen, možda ugrožen i da to druga deca neće razumeti, ali ako on i dalje želi to, u redu je. Na kraju je ispalo super, on je bio srećan veoma taj dan - priseća se ona uz osmeh koji ubrzo smenjuje zabrinut izraz lica. Jer ovakvih je bilo daleko manje.
- On je otvoren u školi da je gej, a onda mu drugar kaže da je njegova mama rekla: "Sve gejeve treba na jedno mesto staviti i gađati bombama", a onda on to prijavi učiteljici, na šta ona odgovori: "Pa to je njena religija".
Onda takvo dete dobija signal u ustanovi koja treba da mu prenosi društvene vrednosti, da je potpuno prihvatljivo da se izražava mržnja i otvorena agresija prema njemu. Osobe od pozicije autoriteta za to ima opravdanje, da su to nečije vrednosti. Kakve su to vrednosti kada njemu neko otvoreno poručuje da ne treba da postoji? - pita se majka.
Najveća joj je želja da živi u društvu u kojoj sme da bude viđen, a ne stigamitizovan i odbačen.
- Kada ga gledaju, ne vide šaljivo, veselo, pametno, smešno, ponekad neuredno, katkada neodgovorno prema domaćem iz matematike... oni vide samo da je gej, samo to - objašnjava nam ona.
Na pitanje kako ona kao majka nosi breme posebnosti njenog deteta, Cveta odgovara: - Ponekad mislim da je to moj poziv da u njemu vidim ljubav. Hrabri me to što znam da je on dovoljno jak i hrabar da iznese sve.
(Kurir.rs/Blic/Lena Sladojević)
Foto: Facebook printscreen
NE PROPUSTITE
