Sanja je ostala samohrana majka, ali je to najmanje muči. Suprug joj je umro od AIDS-a, a ona nema vreme za tugovanje jer mora rodbini i prijatejima da objašjeva zašto ga je sahranila u crnoj vreći. Ovo je njena tragična priča.
Sanja živi sa porodicom u malom mestu u Srbiji.
Muža je izgubila nakon 19 godina duge borbe sa HIV-om.
- Moj suprug je bio otac i muž za primer i porodica mu je uvek bila na prvom mestu. Nikad nije podigao ton, pola mesta mu je došlo na sahranu, priča Sanja kroz suze i dodaje:
- Nisu nam dozvolili da ga ispratimo kako dolikuje, već smo ga sahranili u crnoj vreći.
- Ne znam šta mi je gore - što sam izgubila muža ili što sam i dalje morala da ćutim o tome i da lažem rodbinu odakle ta crna vreća, govori Sanja.
Sa ovom stigmom suočavaju se i ostale porodice u Srbiji koje sahranjuju bližnje preminule usled posledica HIV virusa ili side.
Zato je Nacionalni centar za seksualno i reproduktivno zdravlje Potent pokrenuo inicijativu da se promeni "praksa nejednakog postupanja prema posmrtnim ostacima osoba sa HIV-om".
- Njih ne pripremaju za pogreb, ne oblače ih, već ih u crnim vrećama sahranjuju, kaže Branislav Prokić iz Potenta.
- Ne poštuju dostojanstvo i želje kako preminulih osoba, tako i njihovih porodica. Ovakvo postupanje pogađa porodicu i bližnje preminulih, a užasava i osobe koje žive sa HIV-om, zaključuje Prokić.
(Kurir.rs/BBC)
NE PROPUSTITE
